HEROINA MODERNOG DOBA: Ko je devojka koja stoji iza profila KRITIČKI i zbog čega pokreće teme o kojima MNOGI ĆUTE

Neustrašiva, hrabra, odvažna, inteligentna... mnogo je epiteta koje bismo mogli dodeliti mladoj Nikolini Pavićević, koja stoji iza profila "Kritički", o kom se u poslednje vreme toliko priča u Srbiji i regionu. Sa razlogom!

Želeli smo da porazgovaramo sa ovom devojkom i saznamo ko je zapravo Nikolina, kako je nastao profil o kom se najviše priča, ali i nešto više o njenom životu i planovima u budućnosti.  

- Zovem se Nikolina Pavićević, iz Podgorice sam, a poslednje tri godine živim u Sloveniji jer tu studiram. Studiram medije i završna sam godina osnovnih studija. Volim sve vezano za medije, novinarstvo je predivna profesija koju sam slučajno zavolela jer mnogi je uzimaju zdravo za gotovo, a ne znaju koliko je zapravo to društveno odgovaran posao (tj. koliko treba da bude). Učestvovala sam na filmskim festivalima, nedavno sam prisustvovala evropskoj školi ljudskih prava, a trudim se da redovno dobijam znanje iz ove oblasti jer je smatram jako važnom.

Svet kao lepše mesto

Jednom prilikom si rekla da je "Kritički" nastao kao rezultat potrage za poslom, odnosno barem praksom. Koliko ovaj profil postoji i odakle ideja baš za ovako nešto?

- Profil postoji 7 meseci. Odrastala sam sa željom da svet napravim lepsim mestom. Za mnoge to zvuči idealistički, ali ja verujem da svako ko edukuje sebe i druge o ovim temama već radi jako mnogo za društvo. Da se nisam iskazala ovako, sigurno bih pronašla neki drugi način. Kroz osnovnu školu sam pisala poeziju, i to je tad bio moj način na koji predstavljam svet oko sebe. U  srednjoj školi sam napisala predstavu (drama u stihu) koja je imala komične zaplete i kroz ironiju sam predstavljala probleme našeg društva. To je rezultiralo da predstava na Festivalu dramskih amatera u Crnoj Gori dobije 4 nagrade.

Da li su poslodavci preoštri prema mladima i uopšteno, da li si ikad u životu prolazila kroz ono "šta ti znaš, ti si samo dete"? Nekako mi se čini da su mladi ljudi daleko glasniji u nekim stavovima u odnosu na starije generacije.

- Da, da, i da! Poslodavci su (uglavnom) jako sujetni i nepoverljivi prema mladima. Uopšte ne znaju da neko sa 21 godinom može da ima zrele stavove i da doprinese nekoj organizaciji. To je jasno iz mog primera - svim medijima kojim sam se javljala u želji da pišem za njih o kulturi i društvu sam jasno naglasila kakvim temama bih se bavila i da sam spremna da učim, i da radim čak besplatno, samo jer želim da se čuje moj glas. Mislim da ih nije to zanimalo.

- Mada to je ona balkanska kultura, kod nas je "dete" neko ko ima 25 godina. Iako naša zrelost i emocionalna inteligencija često nema veze sa godinama, nego sa mnogim drugim faktorima na koje često sami utičemo.

Da li su se prilike na poslovnom nebu promenile nakon svega, odnosno, da li ti sada nude posao neki od onih koji se možda nisu udostojili ni da ti svojevremeno odgovore?

- Malo jesu krenule da se menjaju, mada ja ipak odlučno radim da sama izgradim poslovne prilike kroz svoje znanje i svoje veštine. Najviše verujem sebi i svom osećaju, i kada sam već zakoračila ovako, planiram da nastavim. Moram priznati da neki mediji (baš ti kojima sam se javljala) razočaravajuće izveštavaju o temama koje postanu viralne nakon pokretanja na mom profilu, ponekad pristupaju neprofesionalno i sa neproverenim informacijama. Tako da se trenutno oslanjam na sebe i imam planove u budućnosti koje želim da pokrenem kako bih i sama uplivala u preduzetničke vode.

"Žena je ženi vuk"

Gde pronalaziš inspiraciju i da li se nekad plašiš zbog sadržaja koji objavljuješ? Da li si ikad zbog toga dobijala pretnje i kako reaguje na celu priču tvoja okolina?

- Inspiraciju mogu dobiti i u jednoj rečenici koju čujem, jer mi se onda u glavi stvori vrtlog sličnih situacija koje se moraju spomenuti. Primer za to je onda rečenica koju neretko čujem: "Žena je ženi vuk". Baš sam se nedavno posvetila toj temi i pozvala žene da dele iskustva ženske solidarnosti kako bismo poništili tu ukorenjenu, netačnu tezu.

Kako se nosiš sa stresom zbog teških tema i iskustava koje dobijaš, šta je ono što te smiruje u slobodno vreme?

- Trenutno živim na primorju, tako da me ništa ne opušta kao šetnja pored mora, u bilo koje doba dana i tokom bilo kog godišnjeg doba. Kad postane jako naporno, trudim se da se udaljim od Kritičkog na par dana i posvetim se sebi kroz šetnje sa mojim ljudima, čitanje i gledanje filmova (ili se teram da se posvetim nagomilanim fakultetskim obavezama).

Na profilu zaista deluješ neustrašivo dok ističeš svoje stavove. Primetila sam i da ne brišeš neke negativne komentare. Šta je za tebe prelaženje te neke linije, kad kažeš - e dosta mi je, ide blok?

- Otkriću vam jedan detalj - trenutno imam samo 8 profila na blok listi. Kažem "samo" jer ako pročitate komentare ispod nekih objava, videćete da ima jako mnogo neobrazovanih ljudi koji pokušavaju da unesu mržnju, neznanje i netoleranciju svojim rečima. Ima ljudi koji ne razumeju moj sadržaj, a ipak ga odlučno komentarišu.

- Neretko se dešava da to budu lažni profili, a nekad i oni sami obrišu svoje komentare nakon što im neko da argumente i objasni zašto je njihov pristup neadekvatan. Ovih 8 su profili koji su počeli da me konstantno uznemiravaju, pa je jedini način bio da ih blokiram.
A uglavnom ne brišem komentare jer neću da stvaram lažnu sliku - želim da ljudi znaju u kakvom društvu živimo i da je akcija preko potrebna.

Zašto Instagram od svih platformi?

- Čini mi se da Instagram moja ciljna publika najviše koristi, mada sam aktivna i na Tviteru, i na Facebooku, ali ne koliko na Instagramu.

Da li ti je neka tema posebno važna?

- Akušersko nasilje, jer znam mnogo žena koje su prošle kroz to. A i zato što smo pokrenuli talas gde su žene istupale i delile svoja iskustva, a čini mi se da se to do sad nije desilo. Akušersko nasilje nešto je što se u našem društvu smatra normalnim - a napokon smo počeli da se suočavamo sa ozbiljnošću ovog problema.

Možeš li nam otkriti neke buduće teme, ili makar jednu koju planiraš da pokreneš u budućnosti, i da li postoje neki projekti i mimo Kritičkog?

- Nasilje u školama je jedna od tema koja mislim da zahteva pažnju. Trenutno radim na nekim projektima, ali kako je sve u početnoj fazi, ne mogu ništa da otkrivam.

S obzirom da si se obraćala institucijama, kako oni reaguju kada im predočiš sve?

- Čini mi se da još uvek ne reaguju kako bi trebalo. Mada, znam da pritisak javnosti može da ih natera da se probude, tako da se nadam da će ih taj pritisak pokrenuti.

Nikolina se kroz svoj rad dotakla brojnih tema o kojima se mnogi plaše da govore. Na njenom profilu možemo videti pitanja o rodnoj ravnopravnosti, preko toxic masculinity-ja (toksične muškosti), pa sve do Srba u filmovima ili prava frilensera...

Koliko ti vremena treba da pripremiš jednu objavu i da li se konsultuješ sa, primera radi, psiholozima ili stručnjacima za određenu temu?

- Sve radim sama, ali sada već poznajem par ljudi kojima mogu da se obratim da mi pošalju relevantne podatke, dok na početku nisam još uvek znala nikog ko bi mi pomogao. A vođenje jedne ovakve stranice zaista iziskuje mnogo vremena i truda.

Jedan glas ne menja ništa, ili?

Kada su u pitanju goruće teme, smatra se da jedno lice nije dovoljno za promene, međutim, jedan mora biti prvi. I kad se osvrnemo, upravo je taj jedan onaj od kog kreću promene. Pitali smo Nikolinu da li je mišljenja da jedna osoba ne može ništa, ili ipak nije tako.

- Svedoci smo kroz istoriju da jedan glas može da donose promenu. Zašto ne bi to moglo da se desi i danas na Balkanu?

Kako stvari stoje, u ovom vremenu, Nikolina je jedna od glasnogovornika i onih koji se ne libe da menjaju ono što nije dobro u ovom društvu. Sledeći njen primer, mnogi su progovorili, pogotovo oni koji su godinama bez prava glasa i prava da se njihovo iskustvo čuje i uvaži. 

Šta je ono što te najviše privlači i čime misliš da ćeš se baviti? U smislu - da li vidiš sebe kao novinara unutar neke medijske kuće ili više kao jedinku koja radi sama, i gradi tu neku platformu na kojoj će se deliti iskustva i podizati svest o društvenim temama?

- Ja sam neko ko voli da radi nezavisno od drugih jer kao što rekoh pre - najviše verujem sebi i svom osećaju. Kada sam se prijavljivala na druge poslove, uvek mi je krajnji cilj bio da "dobijem neko iskustvo", i kad skupim dovoljno finansijskih sredstava, pokrenem nešto sama. To mi je plan i sad.

Iako je dosta apstraktno, i niko ne zna šta će biti jednog dana, gde sebe vidiš za 15, 20 godina?

- Iznenadilo me je ovo pitanje, mada moram da priznam da i sama "maštam" šta će biti. Idealno zamišljam da sam do tad kroz svoj rad napravila makar i neke mikro promene. Da utičem pozitivno i na jednu osobu, meni je to uspeh. Ispunjava me da koristim svoju platformu efektno i voljela bih da budem na "pravoj strani" tj. onoj koja će stvarati empatičnije društvo za najmlađe. Ne znam tačnu geografsku odrednicu gde ću biti, mada to i danas nije toliko bitno, jer "sve nam je to tu, blizu".

Cilj je sigurno društvo

Za kraj, da li imaš bilo kakvu poruku ne samo za mlade, već i za one koji su u nekom problemu?

- Svi više i više istupaju i koriste svoj glas. Ponekad zaboravimo koliko je naš glas jak - a danas, zaista jeste. Znam da može biti mnogo teško, ali sve je više nas koji skrećemo pažnju na to i trudimo se da sagradimo sigurnije društvo - da bilo ko ko istupi sa problemom, bude saslušan, zaštićen i podržan.

I zaista, treba nam više ljudi kao što je Nikolina. Ona je definitivno dokaz da se stvari mogu promeniti samo kad se hoće. A ako je vaš glas dovoljno jak, čak i ako imate samo 21 godinu, možete da učinite čuda i da zaista, konačno učinimo svet lepšim, boljim i pravičnijim mestom za život.