"MRZIM KAD MI DOĐU DEBELE KRAVE DA SE OTELE" Potresne ispovesti žena koje su doživele poniženja i AKUŠERSKO NASILJE!

Porođaj bi trebalo da je "najmagičniji trenutak u životu". Uostalom, zar nije tako? Donosite na svet novo biće i ulazite u novo poglavlje života, a sve ružno i bolno se zaboravi i izbledi.
Ipak, šta ako se ne zaboravi? I šta ako ne izbledi? Ono što laici opisuju kao ,"najlepši dan u životu" za mnoge je dan prožet nasiljem, tugom i bespomoćnošću, koji ostavlja duboke posledice po ženu i često izaziva ozbiljan posttraumatski stresni poremećaj. Ovako nešto, naziva se još akušerskim naseiljem i prisutno je decenijama na ovim prostorima. 

U poslednje vreme, sve se više priča o baš ovom tipu nasilja, a na društvenim mrežama progovorile su mnoge mame, i iznele svoje strane priče. "Svaka žena, htela ona to da prizna ili ne, razmišlja i mašta o svom porođaju. Obično su to strahovi zbog očekivanog, ali i uzbuđenje zbog upoznavanja ljudskog bića koje je njeno telo stvorilo. Niko ne razmišlja, pa ni porodilja, o tome kako će medicinsko osoblje da se ponaša prema njoj, ni da li će biti primorana na neki hirurški zahvat. U porodilište ulazite ne znajući ni koliko će trajati porođaj, ni da li će boleti, ali znate zasigurno da će neko na vas vikati. I to ne samo jednom!" - ovo je samo jedna od ispovesti mnogih koje su rešile da progovore.

Baš iz tog razloga, ljudi sa Instagram stranice @kriticki, rešili su da pomognu svima čiji glas se nije čuo, onda kada je to bilo najpotrebnije - dok su na svet donosile drugo biće.

Od nehumanih uslova u sobama, u kojima nema grejanja, kreveti su stari... pa sve do izostajanja onog osnovnog - poput sapuna za pranje ruku ili wc papira.
Neljubaznost je, valjda, ono čega mora da ima - i to na izvoz, iako su u većini, medicinski radnici i same žene i majke, pa bi, barem one, trebalo da znaju kroz šta porodilje prolaze.

A tek o obrocima da ne govorimo. Jedna majka koja na porođaju prolazi kroz ogromne napore barem zaslužuje normalan obrok. U slučaju naših porodilišta u regionu, normalan obrok je, primera radi, jedna viršla i malo krem sira, ili nekoliko kašika palente. "Carski", ali kada bismo se šalili. 

I naposletku, ne smemo zaboraviti na "divno ponašanje" medicinskog osoblja. Da, onih istih koji su položili Hipokratovu zakletvu, obavezujući se da će pomagati drugima, i "poštovati život od samog početka". A kako drugačije to raditi nego uz komentare tipa: "Mrzim kad mi dođu debele krave da se otele", "Ako te boli ovo (nabijanje ruke pred porođaj, pri kontrakcijama) - nema šanse da se ti možeš poroditi prirodno, nemaš šta da tražiš prirodan porođaj", "Kako držiš to dete, kakve ste mi vi nove majke danas", "Je l' nećeš da guraš kako treba?! E sada ćeš da vidiš", samo su neki od komentara koje su majke dobijale u trenutku kada im je jedino bitno da na svet donesu zdravu bebu i da sve prođe u redu. 

U galeriji ispod, pročitajte neke od ispovesti žena i njihova iskustva, zbog kojih su mnoge ostale samo na jednom detetu, a ima i onih koje ne žele da se ikada ostvare u ulozi majke.

Da sve bude još gore, nasilje na porođaju je postalo toliko normalizovano i očekivano: "Ja sam srećom SAMO bila uspavana bez svoje volje, iako su mi rekli da ću se dogovoriti sa doktorom" ili ,"Ja srećom imam SAMO psihičke traume" - rečenice su koje ćemo i previše često čuti od žena koje su se porodile.

A zapravo, nijedna buduća mama ne traži ništa preterano. Za početak - da se njeno telo poštuje, da se nad njom ne vrši ekonomsko ni akušersko nasilje, da ne nailazi na diskriminaciju, i da ima kome da se obrati za pomoć. Ne zvuči baš toliko teško, zar ne?