„BLUE BEAUTY“ PROJEKAT: Kako brendovi mogu da doprinesu BOLJITKU PLANETE?

Da li znate da se jedan pun kamion plastike sruči u naš okean svakog minuta, a to je u zbiru osam miliona tona plastike godišnje što ima stravičan uticaj na vodeni život! Takođe, tokom jedne godine proizvede se više od 120 milijardi kozmetičkih proizvoda, od čega se jako mali broj reciklira.

Osnivač pokreta Džini Džarnot kaže: „Mnogi ljudi povezuju Blue Beauty isključivo sa okeanima. Međutim, ovaj pokret je mnogo više.“ Brendovi koji prate ovaj sistem prave samoodrživu kozmetiku bezbednu za okolinu i vodeni svet, ograničavaju proizvodnju plastike i emituju minimalno karbon-dioksida. Pokret B. B. stalno istražuje nove mogućnosti da pozitivno utiče na okruženje, radi na pronalaženju proizvoda koji mogu da imaju refill ili višenamenska pakovanja i maksimalno podržava brendove koji podstiču vraćanje ambalaže.

Razlika između Blue Beauty i Green Beauty?

Za razliku od G. B. pokreta, ovaj se ne bazira samo na korišćenju čistih i održivih sastojaka, već se bavi štetnim uticajem bačene ambalaže, poboljšanjem uslova podvodnog života i smanjenjem suvišnog trošenja vode. Oba pokreta igraju ključne uloge u borbi protiv globalnog uništavanja prirode i klimatskih promena. Sada je esencijalno da radimo sve što možemo, jer ultimativno, sve ima uticaj na naše okruženje.

Do 2050. godine biće više plastike u okeanima nego što ima ribe!

„Čista lepota“ je generalno označena kao netoksična, ali samo kada se nanosi na našu kožu. Ipak, moramo da se zapitamo šta se dešava sa sintetičkim mirisima i silikonima iz šampona, kremama za depilaciju, dezodoransima koji su pušteni kroz slivnike… Ovi sastojci su i dalje deo većine proizvoda za negu, a tone njih je samo pušteno u vodovodne cevi svaki dan, i nakon toga završe u rekama i morima.

Uticaj kozmetičkih proizvoda na podvodni svet

Ovaj podatak možda zvuči stravično, ali do 2050. biće više plastike u okeanima nego što ima ribe. To znači da su ozbiljne promene neophodne, a plastično zagađenje je najbolji pokazatelj sa kakvom je krizom planeta suočena. Neki brendovi uveli su PCR (post-consumer plastic) oznaku na svoju ambalažu što znači da nije korišćena nova plastika pri proizvodnji. Međutim, jedna od najvećih pretnji za morske korale jesu kreme sa SPF faktorom. Iako nas štite od sunca, neke od njihovih komponenata su vrlo štetne za vodeni život i recimo čine da korali gube boju.

Havaji su prva zemlja u Americi koja je zabranila korišćenje SPF krema koje sadrže oxybenzone i octinoxane, a zakon stupa na snagu od januara ove godine.
Biznis, državne vlade i ali i svaki pojedinac igraju važne uloge u eliminaciji suvišne plastike i čuvanja dragocenih resursa ove planete uz preuzimanje odgovornosti. Zato je ključno da kupujemo dopunjiva pakovanja i obavezno recikliramo potrošenu kozmetiku.