"SVE JE POČELO NAKON TRAUMATIČNOG DOGAĐAJA..." Angel Tatjana o anksioznosti, sajberbulingu i najtežim životnim trenucima

Kada ju je agent jedne švajcarscke modne agencije zaustavio na ulici, Tatjana Bašević imala je samo 13 godina. Tada je potpisala svoj prvi ugovor, zakoračila u svet modelinga, ušla u Top 20 najlepših i najuspešnijih žena Švajcarske, a magazin Maxim svrstao ju je u 100 najseksepilnijih žena Evrope.

Javno je govorila o diskriminaciji, anksioznosti sa kojom se suočavala, spontanom pobačaju koji je doživela i uvredama protiv kojih se izborila.

Ovu godinu završava i narednu počinje kao verena devojka, a u intervjuu za Wanted! otkriva da se ne kaje zbog iskrenosti koju plasira na društvenim mrežama. Ističe da bi mnoge njene kolege trebalo da rade isto, kao i da je bila žrvta sajberbulinga koji se sve češće javlja na internetu.

Jedna si od retkih uticajnih osoba koja govori o društvenim problemima, teškim životnim trenucima i psihološkim momentima sa kojima se mnogi suočavaju. Da li je to bio plan na početku snimanja vlogova ili su takve teme nastupile spontano?

- Kada sam krenula "otvorenije" da pričam i delim svoj život, pogotovo na Jutjubu, to sam radila onako iz srca, odnosno iz potrebe da se bavim temama koje su meni bitne. Nisam bila svesna da je to retkost kod nas, jer ja lično pratim samo inostranu javnu scenu i jako sam se iznenadila da je to na neki način kod nas toliki "tabu". Rekla bih da društvene mreže koristim iskreno. Ne umem da glumim nešto što nije, a nažalost, retko ko je spreman da pokazuje realnu sliku ili slike života na društvenim mrežama jer je to Diznilend za odrasle.

Svi možemo da glumimo nešto što nismo ili da sakrijemo to što tumačimo kao loše, manje ili negativno. Mene su "negativne" stvari u privatnom životu, emotivnom, kao i poslovnom, napravile ženom koja jesam danas, a ne lepi i savršeni trenuci i zato smatram da je prelepo i bitno da delimo naš iskren put, pogotovo kada smo mladim ljudima uzor. Sve ostalo je za mene prodavanje magle uz reklamne dilove, i to ide protiv mog uverenja i cilja na društvenim mrežama.

Mnogi smatraju da influenseri ne žele previše da iznose lične stavove o važnim temama iz straha da ne budu osuđeni. Smatraš li da ima istine u tome?

Nažalost da, to je posao. Većina brendova ne bi sarađivali sa nekim ko koristi svoj kanal na taj način, kod nas. Iako većina njih ima jasan stav u privatnom životu, ne žele javno da kažu nešto u vezi lokalnih društvenih problema, jer, nažalost, to ugrožava njihov posao i baš zato se svaka tema kategoriše u "politiku" iako nije. To je tvoj glas i tvoje pravo na mišljenje i zalaganje, što je u inostranstvu potpuno normalno. A jasno nam je zašto i kako je to drugačije kod nas kada posmatramo zalaganje za BLM ili ugrožene vrste pingvina sa strane domaćih influensera, a za sopstvene sugrađane ili vazduh, odgovor je: "To nije moja dužnost, to je moja odluka". Takva odluka je lična stvar a do publike je kako i šta podržava.

Da li si se suočavala sa osudama zbog čestih apela koje si upućivala na društvenim mrežama, a koji se tiču aktuelnih dešavanja?

Jesam, nažalost, pogotovo kada je tema Kosovo u pitanju i ti napadi stižu iz inostranstva, inače je "feedback" zapravo jako pozitivan.

Sajberbuling je sve češći problem sa kojim se suočavaju mladi na internetu. Da li si imala iskustva sa tim i šta bi posavetovala onima koji prolaze kroz isto?

- Ja sam prošla durgu vrstu koja se naziva "cyber terror" kada sam se intenzivno zalagala za temu Kosovo i zbog objava Due Lipe. To su bile hiljade pretnje meni i mojoj porodici koje sam ja podnela dobro, jer sam ih stavila u koš "to je samo internet". Međutim, kada mi stignu poruke ili pročitam nešto na svoj lični račun, pogotovo laži i bespotreban hejt, to me pogodi više i retko koga ne bi.

- Za mene je rešenje pričati o tome ili čak podeliti, jer filozofija "ma šta te briga" prosto nema smisla. Nije u redu ni ignorisanje onoga ko napada bilo koga, pogotovo anonimno preko interneta i sve dok se to ignoriše i ćuti, to će biti prihvatljivo, a žrtvi mnogo teže dok je sama u tome.

Jednom prilikom si istakla da želiš da iznosiš istinu na društvenim mrežama. Postoji li trenutak kada si se pokajala zbog toga?

- Za sada ne, jer sam iz toga stekla zaista veliku privilegiju da se konektujem sa mnogo ljudi na jedan poseban i lični način.

Hrabro si govorila o diskriminaciji, anksioznosti, spontanom pobačaju i stvarima zbog kojih si pokazala ranjivost publici. Da li je to bio osećaj skidanja tereta sa sebe? Šta je prvo sa čim se suočavaš nakon javnog iznošenja težih životnih događaja?

- Sve te teme delim kada ih prebrodim lično. Dakle, ne delim teret, već iskustva za koja smatram da su normalna i da se mnogi od nas mogu naći u njima. Kada prolazim kroz takve stvari, više je lična potreba da čujem i drugo iskustvo i kroz deljenje tih trenutaka, publika i ja imamo privilegiju da čitamo i delimo različita iskustva. Uvek se suočavam sa 90% jako pozitivnim reakcijama i osećajem. I zaista, to je jedan jako poseban osećaj.

Koliko ti je važno da ljudima "otvoriš oči" i srušiš predrasude koje se nalaze iza pojma modelinga u Srbiji?

- To mi je nekada bio veliki cilj, tačnije kada sam došla u Srbiju. I dalje bih volela da se promeni pogrešna svest o tom svetu, o samom pojmu i slici jedne manekenke, kao i o poslu. Smatram da je reč "manekenka" zloupotrebljena i pogrešno predstavljena kod nas. Nadam se da ću kod novih generacija koje su povezane kroz mreže i koje prate svetsku modnu scenu, to promeniti, odnosno iskoreniti.

Hrabro si govorila o spontanom pobačaju koji si doživela. Kakve su bile reakcije nakon tog videa i na koji način se tako teški trenuci prebrode?

- Reakcije su bile drugačije nego što sam očekivala. Mislila sam da ću naleteti na mnogo više osuđivanja u smislu "zašto to deliš". Međutim, naletela sam na ogroman broj žena i devojaka koje su prošle isto ili prolaze kroz isto u trenutku kada nalete na snimak i čije iskustvo meni znači mnogo, kao i njima moje, a to je i bila poenta. Statistike govore za sebe.

Mnogo žena to doživi a ćutnja oko toga čini to nečim "nenormalnim", odnosno da se osećamo same u tome i često čak osetimo sramotu, a to opet jako otežava proces zaceljenja takvog doživljaja. Mnogo sam čitala portale, tuđa iskustva, pričala sa lekarima i shvatila da se to jednostavno dešava. Uradila sam sve preventivne preglede i testove kako bih smirila strah i podelila to iskustvo sa svojom okolinom otvoreno, a kasnije i sa publikom i to mi je jako pomoglo.

- Anksioznost je postala sve prisutnija i češća pojava kod mnogih, a da je nisu ni svesni. Na koji način si je prepoznala kod sebe, kako si je prevazišla i zašto mladi ne treba olako da je shvataju?

- Kod mene je anksioznost nastala od jednog traumatičnog događaja i tek me je stigla dve godine kasnije, sasvim iznenada. Do tada sam i ja bila od onih koji smatraju to "modernom izmišljotinom" a zapravo je jako, jako gadna stvar. Izborila sam se jednom kada sam shvatila uzrok, pogotovo od kada sam svesna da su napadi - napadi, a ne da mi je zaista život ugrožen. Mislim da je i to jedini način pobediti je. Takođe, išla sam intenzivnije kod psihologa i zaista svakome preporučujem da to na vreme shvati ozbiljno, jer kao i svako drugo oboljenje, postane samo gore kada se ignoriše.

Da li si ikada imala iskustva sa psihoterapijama i smatraš li da to ne treba da bude tabu tema u Srbiji?

- Smatram da je strašno što se kod nas mentalna higijena smatra sramotom ili nenormalnim. Kada nas boli nešto fizički, trčimo kod doktora specijaliste. I psihijatar je doktor. Ja lično idem kod psihologa i kada nije alarmatno ništa. Prosto održavam svoje zdravlje i tu gde ne boli fizički.

- Jednom prilikom si istakla da ti je lepota odmogla u životu, iako mnogi misle suprotno. U kojim trenucima te je ona koštala i s kojim predrasudama se najčešće suočavaš?

Ne mogu da lažem, često i pomaže jer su ljudi ljubazniji, iako to ne razumem, ali tada, kada mi je bilo najbitnije da se ceni i gleda na moj rad ili znanje, pogotovo druge žene su mi blokirale put jer se smatra nenormalnim ili "unfair" da neko ko izgleda atraktivno, ima još i jak mozak ili potencijal. Prosto, osobe sa druge strane često imaju osećaj da ljudi sa lepim izgledom imaju privilegije u životu i da su se oni lično sigurno mnogo više borili za svoje, što je glupost koja je mene lično jako kočila u životu.

Jako je lako i postalo normalno nekoga ko ima atraktivan izgled, odmah kategorisati kao "praznu" osobu ili kao osobu kojoj je sigurno sve palo sa neba ili moj favorit: "ima bogatog dečka/muža". To je kliše koji na kraju koči osobu koja pečatira druge ljude, jer ne napreduje u tome što omalovažava nešto što bi trebalo zapravo da je motiviše.

Trenutak u karijeri koji bi rado izbrisala i trenutak na koji si posebno ponosna?

- Ne postoji šta bih izbrisala. Nekako, jako loša iskustva su mi na kraju donela ponos. Ne umem i dalje sebi da kažem: "Bravo, svaka čast", ni za stvari koje znam da su ozbiljna postignuća. Ipak, možda i odatle dolazi "never ending energija", iz malo veće samokritičnosti.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!