Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NE POTCENJUJTE SKRIVENI VAPAJ: Kako razgovarati i pomoći nekome ko se bori s bulingom i razmišlja o samoubistvu?

Mlada srpska jutjuberka Kristina Kika Đukić oduzela je sebi život u 21. godini života, jer se godinama borila protiv "sajber bulinga", vršnjačkog nasilja u virtuelnom svetu.

 Žene koje su pretrpele zlostavljanje se jednoglasno slažu da im je najgore kada ih neko pita zašto nisu prijavile nasilje Izvor: Shutterstock

Mlada srpska jutjuberka Kristina Kika Đukić oduzela je sebi život u 21. godini života. Kako su domaći mediji preneli, Kika nije mogla da se izbori sa pritiskom javnosti i nekoliko godina se borila sa bulingom.

Kristina, koja je poslednjih godina vodila borbe sa osudama i kritikama na društvenim mrežama, posustala je i digla je ruku na sebe.

Povezane vesti

Samoubistvo je, zapravo, drugi najčešći uzrok smrti mladih, odmah iza saobraćajnih nesreća.

Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, "ničim izazvano" oduzme sebi život - pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe.

 Samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti mladih osoba. Izvor: Shutterstock

Sajber buling

"Sajber buling" je svaki oblik vršnjačkog nasilja u virtuelnom svetu. Za razliku od običnog "bulinga", koji se dešava u školi ili na ulici, žrtva može da doživi neprijatnosti i u svojoj kući i da to nasilje traje 24 sata svih sedam dana u nedelji.

Povezane vesti

Nasilnik, skrivajući se iza anonimnosti koju pruža internet, često je nepoznat i teško je otkriti njegov identitet.

Oblici u kojima se pojavljuje sajber buling:

  • sadržaji koji duže i kontinuirano vređaju ličnost žrtve
  • neovlašćeno slanje fotografija žrtve i manipulacija tim fotografijama ili nekim drugim privatnim sadržajima o žrtvi
  • otvorena ili prikrivena pretnja žrtvi
  • podsticanje na upotrebu govora mržnje i nasilja
  • iskorišćavanje žrtve u seksualnoj konotaciji
  • insinuiranje ili otvorena povreda seksualnosti žrtve
 Sajber buling nastaje kada određeni sadržaji duže i kontinuirano vređaju ličnost žrtve. Izvor: Shutterstock

Najčešća pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece:

Suicidne misli su posledica dugog procesa

Važno je znati kako da prepoznate da li neko ima suicidalne misli, kako biste mogli da pomognete na pravi način. Suicidne misli se ne pojavljuju preko noći. One su posledica dugog procesa, koji često ni ne primećujemo. Depresija nije uvek očigledna.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na svakih 40 sekundi dogodi se jedno samoubistvo. Ovakvi smrtni slučajevi dešavaju se najčešće kod osoba između 15 i 40 godina starosti i to uglavnom među muškom populacijom.

Znaci koji pokazuju da nešto nije u redu

Samoubistvo je češće među mlađom nego starijom populacijom. Generalno gledano, osobe sa suicidalnim mislima su najčešće same, nisu u vezi i nemaju puno prijatelja. Samoubilačke misli javljaju se i posle gubitka bliske osobe.

 Sucidine misli se javljaju kada osoba želi što više da bude izolovana. Izvor: Shutterstock

Da bismo mogli da prepoznamo suicidalne misli, moramo biti svesni znakova koji ukazuju na njih. Najčešći su:

  • Zanemarivanje ličnog izgleda
  • Predugo spavanje
  • Faze jake nesanice
  • Izolacija i odbijanje društva
  • Česta razdražljivost i tuga
  • Izgovaranje fraza kao što su "Hoću da umrem" ili "Moj život nije dovoljno vredan"
  • Ravnodušnost na sve što se dešava
  • Često konzumiranje alkohola, lekova ili zloupotreba droge
  • Gubitak apetita, nezainteresovanost za hranu

Postoje i slučajevi tajne depresije, u kojima simptomi mogu biti vrlo suptilni i teško se otkrivaju. U tim slučajevima, osobe mogu izbegavati pitanja, biti stalno zauzete ili se prečesto smejati, na silu.

Usamljenost izaziva suicidne misli

Kada osoba koju poznajete počne sve češće da govori kako bi „svima bilo bolje da je nema“, shvatite to ozbiljno. Ljudi ne govore te stvari bez razloga, pogotovo ako ih ponavljaju.

Ako se nađete u takvoj situaciji, uradite nešto.

 Jedna od preventivnih mera za suicidne misli su razgovori sa žrtvom koja trpi digitalno nasilje Izvor: Shutterstock

Preventivne mere koje možete preduzeti sa osobom koja ima suicidalne misli su sledeće:

  • Pitajte je otvoreno i iskreno, kako se oseća. Zatim, pažljivo slušajte odgovor.
  • Nemojte osuđivati. Ovo je ključno za napredak. Ni jednu stvar koju izgovori osoba sa kojom razgovarate, ne treba da osuđujete, pošto tako možete izazvati kontraefekat i naterati je da se još više zatvori u sebe.
  • Budite iskreni i pitajte tačno ono što vas zanima, nemojte okolišati. - Direktno pitajte osobu da li je razmišljala o samoubistvu i poštujte ono što će vam reći.
  • Nemojte paničiti. Osobi sa kojom pričate je potrebna podrška, ne dodatni problem. Ostanite mirni i uzdržani.
  • Pomozite joj da zamisli posledice samoubistva. Pitajte osobu šta misli, kako će reagovati njoj blisi ljudi na njeno samoubistvo.
  • Razgovarajte o problemu ili gubitku. Važno je da osoba izrazi sve što oseća.
  • Najbolje što možete uraditi jeste da pomognete osobi da sagleda problem koji je muči, iz drugačije perspektive.

Naglasite pozitivnu stranu. Pitajte je o svim pozitivnim stvarima u životu. Saznajte šta ju je do sada sprečavalo da izvrši samoubistvo. Suicidalnu osobu ne treba ostavljati samu.

 Sucidalnu osobu je potrebno motivisati i ne treba je ostavljati samu. Izvor: Shutterstock

Ohrabrite je da zatraži pomoć. Pod tim mislimo na profesionalce, kao što su psiholozi ili psihijatri. Motivišite je da sama napravi ovaj korak, nemojte je pritiskati.

Ako pomišljate na samoubistvo ili imate takve misli, SOS linija klinike "Laza Lazarević" je 011/7777-000. Broj Centra "Srce" za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.

Možda će vas zanimati...

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije