ODRASLA U SIROMAŠTVU I OSTALA BEZ DELA PLUĆA: Teška životna priča ukrajinske predstavnice koja je pokorila Evroviziju

Katerina Pavlenko zajedno sa bendom Go_A predstavljala je Ukrajinu na pesmi Evrovizije, a čini se da je ostavila najveći utisak budući se njihova pesma izdvojila kao najposebnija. 

Ono što su evropski mediji proteklih dana posebno isticali jeste jedan vrlo neobičan podatak o ovoj devojci nadmoćnog glasa, a to je da Katerina nema deo pluća.

I samoj Katerini nije jasno odakle dolazi njen glas.  - Moj zvuk se ne formira u mojim plućima niti u bronhijama jer tu nema mnogo prostora -objasnila je ona. 

-To vibrira ovde, negde u meni, ne znam otkud to. Sve vreme me čujete kako dahćem. Ima tu izvesnog šarma jer me čujete kako hvatam vazduh iako mi to ne pravi problem pri pevanju. Mogu da "uhvatim" notu i održim je dugo, a ne znam kako to funcioniše.

Teško detinjstvo i život u neprimerenim uslovima ostavili su traga na njeno zdravlje. Sve je krenulo tako što je Katerina ignorisala bol koji joj je pojavio u grudima, da bi se potom suočila s dijagnozom tumora na plućima. Imala je dve operacije, a u jednoj od njih joj je uklonjen deo pluća.

- Doktor me je hranio kašikom, sećam se. Bio je vrlo ljubazan. Nisu želeli da nam uzmu novac. Šanse su mi bile tako male da nisam ni planirala svoj dalji život. Samo sam šetala Kijevom, gledala momke kako voze snoubord.

Slušala sam muziku, svirala gitaru i pokušavala da iskoristim vreme koje sam imala. A onda sam se jedne noći probudila u šok sobi posle operacije i shvatila, živa sam - prisetila se pevačica.

Katerina je odrasla u malom gradu na severu Ukrajine Nižinu, a otac je napustio nju i njenu majku kada je bila veoma mala da ga se i ne seća. 

Očinsku figuru zamenjivao joj je deka, majčin otac, koji je preminuo kada je Katerina imala tek šest godina, nakon čega su njena majka i ona ostale beskućnice.

Pevačica je svoj težak život krilaod svih: svakog jutra išla je u školu, a zimi je kosu prala u školskom toaletu, kofa vode "kod kuće" bila je puna leda. Niko od njenih školskih drugova niti nastavnika nije primetio ništa neobično.

Sumnjali su da nije sve u redu, ali niko nije shvatao koliko je bilo loše. Svi su zato bili šokirani. Sećam se da mi je bilo teško jer nisam želela da neko zna. Shvatila sam da...

Plašila sam se da će mi se smejati, da će me ljudi prezirati. Onda sam uvidela da im je zapravo bilo žao, a to je sve pogoršalo. Sažaljenje je bilo poslednja stvar koju sam želela da probudim u ljudima - istakla je nedavno Katerina.