Svi imamo dane kada smo nervozni, teže se koncentrišemo, i jednostavno, planemo za svaku sitnicu.
Ovakva stanja desila su se svima barem jednom u životu i potpuno su normalna stvar. Mogu da potraju kratko, i uglavnom su rezultat preteranog stresa ili umora.
Međutim, kad sve to traje duže od par dana, pogotovo ako ste često skloni takvom ponašanju, možda bi trebalo da se simptomima pozabavite ozbiljnije.
Naime, iako se poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje, skraćeno ADHD, obično javlja kod male dece i uglavnom se dijagnostikuje rano, zapravo se može javiti i kod odraslih, doduše u daleko manjem procentu, tek od 2 do 5 odsto. Sa druge strane neki stručnjaci tvrde da same brojke nisu u potpunosti tačne, jer se teže dijagnostikuje kod odraslih osoba, a posebno kod žena. Baš iz tog razloga, dok se ne uspostavi dijagnoza, ADHD odraslima može učiniti život mnogo težim i složenijim.
Mnogi simptomi ADHD-a kod odraslih se pripisuju drugim poremećajima, poput anksioznosti i depresivnih poremećaja, koji zapravo mogu prikriti ADHD koji je u osnovi svih tegoba, i uticati na dijagnozu i lečenje, koji neće biti adekvatni.
Međutim, kada se jednom prepozna i postanemo toga svesni, lakše ćemo se nositi sa njima. Tačni uzroci ovog poremećaja nisu poznati, ali sumnja se da je to rezultat hemijske neravnoteže u mozgu. Dijagnoza se obično postavlja kod dece uzrasta od 6 do 12 godina, a što smo stariji to ju je teže postaviti.
Da bi se utvrdio ovaj poremećaj kod odraslih, treba uraditi čitav niz neuroloških i psiholoških testova. Ako se ne dijagnostikuje na vreme, može predstavljati probleme u školi u adolescenciji, a kod odraslih probleme na poslu ili čak depresiju i anksioznost. Posebno je problematično što se ovaj poremećaj ne može izlečiti u potpunosti, ali se može staviti pod kontrolu.
Ovaj problem posebno je bio izražen tokom karantina, kada se mnogo ljudi suočilo sa pogoršanjem simptoma, a iz priložene ilustracije primetno je na koje načine može da se odrazi na psihičko zdravlje pojedinca.
Siptomi kod odraslih osoba sa ADHD-om uključuju teškoće pri upravljanju vremenom, teškoće sa pamćenjem, organizacijom, emocionalnom regulacijom, loše uočavanje detalja, problemi kod započinjanja i završavanja zadataka, zaboravnost, i slično.
Prema studiji iz 2020. godine, ljudi sa ADHD su često rasejani, ali oni takođe mogu da imaju nešto što se zove hiperfokus. Osoba sa ADHD-om može se toliko uneti u nešto što je u žiži njenog interesovanja da može prestati sve drugo oko sebe da primećuje. Ovo stanje hiperfokusa može dovesti do gubitka predstave o vremenu što takođe može izazvati nerazumevanje od strane okoline.
Ovo može biti praćeno sledećim simptomima: nemir, vrpoljenje, često upadanje u reč, prekomerno pričanje, emotivna disregulacija, niska tolerancija na drustraciju.
Shvativši da imate ovaj problem, biće vam lakše da prevaziđete svakodnevne izazove koje on donosi. Za tačnu dijagnozu nije dovoljno samo prepoznati simptome, već razgovarati o njima sa stručnjakom. Ako se prepoznate u simptomima, savetujemo vam da kontaktirate svog lekara opšte prakse koji će vas uputiti na dalje pretrage.
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima