EVO ZAŠTO JE DANIJELA ŠTAJNFELD ĆUTALA: Reč je o sindromu koji ima 50% ŽENA

Najkrupnije pitanje koje je javnost postavila Danijeli Štajnfeld nakon što je u svom dokumentarnom filmu "Zaceli me" otkrila da je bila žrtva seksualnog nasilja bilo je: Zašto si ćutala?!

"Profilisan tip nasilnika ne postoji," objašnjava psiholog Ida Teodosijević. "Silovatelji su muškarci iz ženine okoline i potpuni neznanci koji su ih presretali na ulici. U oko 70 odsto slučajeva seksualno zlostavljanje događa u domu žrtve, počinitelja, ili osobe koju žrtva poznaje. Ovakva situacija dovodi do različitih vrsta posledica posttraumatskog stresnog poremećaja. Jedan se javlja kad je žena napadnuta noću na ulici, najčešće pod pretnjom ozbiljnog fizičkog nasilja ili upotrebe oružja, od strane neznanca koji je presreo na nekom skrivenijem mestu. Strah od ozbiljnih fizičkih povreda, osećanje posle toga je da im je život bio ugrožen, da su mogle biti ubijene, i da su srećne što su žive, jedna je od najtežih posledica."

Bezizlazna situacija

Međutim, kaže Ida, još se teži slučajevi javljaju kad je reč o seksualnom nasilju u poznatoj okolini.

"Drugi tip situacije je silovanje od strane osoba koje su im poznate i u koje imaju poverenja. To se još teže prijavljuje, jer je strah od odmazde, osvete, osude i neverice okoline izuzetno izražen. Stid, osećaj krivice, veoma je jak, a tu je i poniženje koje se obično duboko zakopa. Žene o tome ponekad progovore i godinama kasnije, noseći taj teret u sebi," kaže Ida Teodosijević.

Zašto nisi prijavila, kažu svi. E, tu na red dolaze institucije koje bi zvanično trebale da pruže pomoć ženi koja je preživela seksualno nasilje.

"Osim prethodno navedenih psiholoških I socioloških razloga, prisutna je i teška dokazivost prilikom prijavljivanja i ponovno prolaženje kroz traume, koje ume i da novčano košta samu žrtvu. Dokazivanje silovanja u Srbiji dug je i mučan proces. Statistika pokazuje da se veliki broj slučajeva odbaci zbog nedostatka dokaza, a žrtve i dalje moraju da plate da bi na sudu dokazale zločin, jer pregledi kod ginekologa često nisu dovoljan dokaz. Modrice i bole i skupe su. Žrtve silovanja neretko, da bi dokazale povrede i kroz šta su prošle, sate provedu u policijskim stanicama i ambulantama.. Ako nije naloženo, od strane tužilaštva, ona će morati da ode sama u sudsku medicinu i da nosi trošak tog pregleda," rezignirano kaže Ida.

Ona iznosi i da institucije često ne podržavaju žrtve, a kazne za počinioce seksualnog nasilja su minimalne. Osim toga, žene često krive sebe za ono što im se dogodilo i, bojeći se osude okoline, ne otkrivaju kroz kakve su traume i poniženja prošle.

Ćutanje kao reakcija

"Većina ljudi, uključujući i policiju, u potpunosti je prihvatila stav da mnoge žene ne prijavljuju činjenicu da su bile silovane," tvrdi Ida. "Oko 50% žena koje dođu u Centar za krize silovanja nisu slučaj prijavile policiji. Mnoge od njih nisu nikome rekle celo svoje iskustvo."

Istraživanja su utvrdila zbog čega je ova pojava zastupljena kod tolikog broja žena.

"Bardžis i Holmstrom su indetifikovale simptom koji su nazvale reakcija ćutanjem o silovanju. On se pojavljuje kod žena koje nikome nisu rekle o silovanju i koje se ni na koji način nisu bavile osećanjima i reakcijama u odnosu na incident. Autorke su ovaj sindrom ustanovile slušajući životne priče žena koje su nekad bile silovane. Postoji priličan broj njih koje izjavljuju da su bile silovane ili napadnute i kad su bile mlađe. Neke od njih to nikome nisu rekle i same su podnosile taj teret. Silovanje koje su naknadno doživele reaktivira osećanja oko prethodnog incidenta. Žene s jednakom žestinom opisuju i prethodno nasilje i ovo koje se poslednje dogodilo," otkriva Ida.

Opasna zabluda

Preovlađujući deo društva i dalje ima veoma pogrešno mišljenje o ovoj pojavi.

"Direktna posledica po ženu je stalni strah od toga da će biti silovana i time gurnuta među "loše žene", otuda njeno prihvatanje svih vrsta restrikcija. Ali, istina je da žena neće izbeći silovanje time što će cenzurisati svoje pokrete, oblačenje i slično. Sve je to nedovoljno. Predrasuda je da je autokontrola žena najefikasnija i njome žene, zapravo, preuzimaju na sebe odgovornost zbog silovanja, što je strašno," zaključuje Ida.