LGBT: Srbija daleko od priznavanja istopolnih zajednica

Ove godine, uoči Nedelje ponosa, Beograd prajd je na sajtu parada.rs pokrenuo peticiju za usvajanje Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima u Srbiji. Građani mogu da pruže podršku usvajanju Zakona, čime se skreće pažnja države da pravno reguliše ovo pitanje.

Ona je nastavila: Vlada Republike Srbije je 2013. godine usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije i naredne godine Akcioni plan za period od 2014-2018. godine, tako da su definisani koraci i nadležnosti državnih organa koji treba da se sprovedu u cilju usaglašavanja celokupnog zakonodavstva sa usvojenim Zakonom o zabrani diskriminacije. Akcionim planom za period od 2014-2018. godine je predviđeno da Ministarstvo pravde treba da izvrši analizu i izmeni i dopuni Porodični zakon radi sprečavanja diskriminacije pojedinih osetljivih društvenih grupa (LGBT), a da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zaključno sa četvrtim kvartalom 2017. godine izradi radni tekst zakona kojim se otvara javna rasprava o senzibilnim društvenim pitanjima uvođenja istopolne zajednice uz prethodnu analizu pojedinih odredaba Ustava i odredbe Porodičnog zakona.

Nadležni organi nisu ispunili preuzete obaveze, a od roka za sprovođenje navednih aktivnosti je prošlo pune 3 godine. Zato sam kao advokat 2019. godine pokrenula tri parnice protiv nadležnog Ministarstva, u kojima zastupam tri istopolna para koji su mi se obratili radi regulisanja njihovih pravnih odnosa i rešavanja životnih pitanja, poput prava na obilaske dok je druga partnerka u bolnici, pravo na podizanje recepta iz Doma zdravlja, pravo na zdravstveno osiguranje partnerke koja je ostala bez posla preko njene partnerka koja je u stalnom radnom odnosu, pravo na nasleđivanje imovine, i druga važna pitanja koja ovim parovima otežavaju njihovu svakodnevnicu.

Dakle, iako su propisi usvojeni i pravni okvir poznat, u praksi postoje brojni primeri diskriminacije, i to od strane samih državnih institucija, političkih i javnih ličnosti, i naravno u privatnom sektoru. Lezbejkama i homoseksualcima nisu obezbeđena jednaka prava kao i drugim građanima, naročito u pogledu prava na zajednički život, privatnost, prava na rad, prava na zdravstveno i penziono osiguranje, prava na nasleđivanje, i brojna druga prava koja su priznata članovima porodica. Sama činjenica da dve osobe koje su istog pola i koje dele zajedničko domaćinstvo svoja prava moraju da ostvaruju skrivajući neke činjenice ili plaćajući skupe postupke i savete ih stavlja u nepovoljniji položaj, i predstavlja oblik diskriminacije.

Udruženje LABRIS je u saradnji sa prof. Sašom Gajinom izradio model Zakona o istopolnim zajednicama još 2013. godine, koji je u međuvremenu morao da se dopuni, što su i učinili prošle godine, tako što su prvobitni model izmenili i dopunili po ugledu na rešenja koja su predviđena zakonom u Republici Hrvatskoj. Kao što je javnosti poznato, ove godine je i skupština Republike Crne Gore usvojila zakon o istopolnim zajednicama koji kada se analizira sadrži gotovo identičnu strukturu i rešenja kao i već pomenuti hrvatski zakon.

Kao advokat, čitanju i analizi bilo kog zakona, pa i u ovoj oblasti, uvek prilazim iz ugla praktične primene i prakse, odnosno na koji način navedena zakonska rešenja zapravo koriste pripadnicima osetljive društvene gurpe, konkretno lezbejkama i homoseksualcima. Ono što je sigurno, jeste da proces izrade i usvajanja zakona mora da prođe propisanu proceduru, i javnu raspravu kako bi se konačno dobilo takvo rešenje koje ne bi predstavljalo "mrtvo slovo na papiru" ili koja ne bi u krajnjoj liniji zahtevala ekonomsku moć kako bi se ostvarila navedena prava. Dodatna otežavajuća okolnost u ovom momentu kod nas, jeste činjenica da posle parlamentarnih izbora koji su održani 21. juna ove godine još uvek nemamo oformljenu vladu, a u medijima se mogu pročitati navodi da postoji mogućnost da se usvoje Izmene i dopune zakona o ministarstvima. To praktično znači, da u ovom momentu se ne može ni identifikovati koje će Ministarstvo biti nadležno za donošenje propisa za reguliasnje prava istopolnih zajednica, pa samim tim je upitno pitanje sprovođenja procedure za izradu nacrta, javnu raspravu i dostavljanje predloga zakona skupštini na usvajanje.

U ovom konkretnom slučaju, zakon koji treba da se usvoji mora da bude koncipiran tako da omogući da oni članovi osetljive društvene LGBT grupe, koji su i pripadnici srednjeg i siromšnog sloja ovog društva, dobiju lak i siguran pristup osnovnim ljudskim pravima koja će im njihovu već tešku realnost učiniti bar malo lakšom."