Mnogim ženama kosa je simbol lepote i ženstvenosti... nešto što ih čini posebnom... te ne čudi što veliki broj njih gubitak iste jako teško podnose. Realno gledano, ne čudi što je to tako. Od malih nogu uče nas da je samo žena sa kosom lepa, što kroz bajke (setite se samo Zlatokose i sličnih princeza), što kroz dečje filmove...
Kasnije nas bombarduju reklamama, plakatima... ponovo filmovima i serijama. I okej, možda nekome kosa jeste sve i svja, uostalom, svako radi ono što voli i kako želi, ali šta kada dođe do problema?
Nevezano šta je u pitanju - kancer, alopecija ili prosto rezultat neke procure, stresa, druge bolesti... gubitak kose je stresan nevezano za pol i godine. I najbitnije, ovaj problem ne zaobilazi nikoga, a poslednji primer Džejde Pinket Smit upravo govori u prilog toj tvrdnji.
Ona se u žiži javnosti našla još pre izvesnog vremena kada je prvi put govorila o svojoj borbi sa alopecijom. Kako je sama ispričala, tuširala se, a onda joj je ostao pramen kose u ruci. Bila je u šoku, ali je ipak odlučila da se ošiša poptuno na kratko.
A onda je usledio skandal na dodeli Oskara kada je zbog loše šale Krisa Roka, Vil Smit potpuno poludeo i ošamario slavnog komičara, a svet se podelio na one koji smatraju da je nasilje potpuno nedopustljivo i one koji smatraju da bi trebalo zabraniti šale na konto nečije bolesti.
No, u svemu tome, kako zapravo izgleda život običnih žena koje su izgubile kosu? Koliko treba da prođe od prvog šoka do spoznaje da možemo biti lepe i bez kose?
Brojne dame su za čuveni "Huffington Post" otkrile kako je izgledao njihov život od trenutka kada su shvatile da gube kosu, a mi vam prenosimo njihova iskustva.
- Vrlo rano sam izgubila kosu. Da nešto nije u redu, primetila sam sa 22 godine, kada mi se kosa naglo proredila. Do tada sam je, kao mnoge tinejdžerke, puštala, uvijala, šišala, farbala i nisam previše razmišljala o njoj; to je kosa, ona će rasti. U to vreme sam se farbala u crno i češljala na razdeljak, kada me je moj tadašnji dečko, ne baš taktično, pitao zašto mi je kosa tako retka i rekao mi da mu je to "veoma odbojno". Ostala sam dovoljno prisebna da ga "šutnem", ali kada mi je frizer uznemireno rekao da ću, ako nastavim ovako, oćelaviti za tri godine, pala sam u depresiju - ispričala je za Madelin Bouden.
Kao i mnoge žene u sličnoj situaciji, i ona je svoj problem godinama skrivala od okoline odlučujući se na različite očajničke mere. Kod svih koji gube kosu one su uglavnom iste: trljaljanje temena serumima, gutanje vitamina i minerala, pranje kose posebnim šamponima, kupovanje "čudodvornih sredstva" koja obećavaju rast kose.
Trudila se da izlaže glavu suncu, jer je i to navodno pomagalo. Ali pomoglo nije ništa, ni najmanje. A onda joj je prestala menstruacija. Ginekolog joj je tad dijagnostifikovao sindrom policističnih jajnika, poremećaj koji dovodi do neravnoteže hormona, a jedna od pratećih pojava je i gubitak kose, takozvana androgena alopecija.
- Laknulo mi je kad sam saznala da postoji razlog zašto mi opada kosa, pa mi je to ublažilo stres, a čim se stres smanjio, smanjio se i gubitak kose. U telu je sve povezano - ispričala je shvativši da je pogrešila u tome što je pokušavala da sakrije problem.
Baš kako bi pomogle drugima, progovorile su još neke žene.
Priče su različite koliko i uzroci ćelavosti kod žena – androgena alopecija svakako nije jedini razlog zašto gubimo kosu. Neke su se opredelile za radikalan pristup. Šeli Lauzon ima problema sa kosom od adolescencije, ali se pre dve godine stanje pogoršalo.
- Dok sam se češljala, opadali su mi pramenovi. Ruke su mi bile pune kose. Toliko sam plakala da su mi oči natekle od suza - seća se Lauzon. Ali onda je rešila da se trgne, obrijala glavu i postavila sliku na Fejsbuk.
- Imam totalnu alopeciju, što znači da nemam uopšte više dlaka na glavi, nogama i pod pazuhom, a postepeno gubim i obrve. Ali odvažila sam se da to pokažem svetu i ponosna sam na sebe - rekla je Lauzon čija je objava dobila hiljade i hiljade lajkova i ohrabrila i druge žene.
Džejna Geil Everet slikala se potpuno ćelava, jer je izgubila kosu tokom lečenja raka, zbog hemoterapije.
- Ponosno sam pokazivala ćelavu glavu dok mi kosa nije ponovno počela da raste. Lepota dolazi iznutra i sija iz nas! Ne treba nam kosa da budemo lepe - napisala je.
Čarli Krisp obrijala je glavu nakon što su joj sa 36 godina dijagnostifikovali alopeciju areatu.
- Prestala sam da opsesivno razmišljam o svojoj kosi, koja je do tada bila gusta i zdrava, i posvetila se drugim, važnijim stvarima- objasnila je svoju fotografiju Crisp, koja posle skoro godinu dana tretmana i tretmana protiv stresa postepeno obnavlja kosu.
Erika Kemerer-Pitenger takođe je podelila svoju priču.
- Ceo život sam imala slabu kosu, a posle tri trudnoće i stresa oko porođaja i roditeljstva, bukvalno sam oćelavila i izgubila obrve i trepavice - napisala je pored svoje fotografije i dodala:
- Ali štagod da ti se desi, zapamti - ti si lepa i jaka i nikad to nemoj da zaboraviš!
Njen muž, mnogo veštiji sa brijačem, pomaže joj u održavanju "frizure".
Sve ove žene imale su jedan savet - najpre odlazak kod doktora kako bi se utvrdilo tačno koji problem imate, ali i to da otvoreno govorite o svemu što vas muči. Ne trošite novac na preskupe, navodno čudesne tretmane jer od njih nećete imati nikakve koristi.
I što je naposletku podjednako važno, recite svom partneru za problem, jer to ne možete zauvek skrivati od njega. A ako mu to smeta, bolje i da ne budete sa takvom osobom, jer ćete uvek naći nekog ko će vas voleo zbog otga što jeste, a ne samo zbog kose.