"JEDNOM ĆU SVEDOČITI PROTIV DVOJICE" Bojana Maljević se oglasila nakon Danijeline ispovesti i objasnila zašto ŽRTVE ĆUTE

Bojana Maljević se oglasila na svom Tviter nalogu nakon što je u medijima objavljeno da je Danijela Štajnfeld u beogradskom Višem tužilaštvu rekla da ju je silovao glumac Branislav Lečić. Ona se ovim povodom oglasila na pomenutoj mreži gde je inače veoma aktivna.

Danijela Štajnfeld i Milena Radulović na sličan način su dočekane u sekcijama za komentare na društvenim mrežama i portalima.

Podsetimo, Danijela u intervjuu za "Insajder" opisala kroz kakav pakao je prošla, kao  i posledice posttraumatskog stresa i svesnost kako bi izgledao njen životni scenario da je odmah progovorila. Danijela je ispričala zbog čega odlučila da sada otkrije ime svog silovatelja, pojedini postavljaju isto pitanje - zašto je ćutala?

"Profilisan tip nasilnika ne postoji," objasnila je psiholog Ida Teodosijević za Wanted! krajem avgusta kada je Danijela prvi put istupila u javnost sa svojom traumatičnom pričom.

"Silovatelji su muškarci iz ženine okoline i potpuni neznanci koji su ih presretali na ulici. U oko 70 odsto slučajeva seksualno zlostavljanje događa u domu žrtve, počinitelja, ili osobe koju žrtva poznaje. Ovakva situacija dovodi do različitih vrsta posledica posttraumatskog stresnog poremećaja. Jedan se javlja kad je žena napadnuta noću na ulici, najčešće pod pretnjom ozbiljnog fizičkog nasilja ili upotrebe oružja, od strane neznanca koji je presreo na nekom skrivenijem mestu. Strah od ozbiljnih fizičkih povreda, osećanje posle toga je da im je život bio ugrožen, da su mogle biti ubijene, i da su srećne što su žive, jedna je od najtežih posledica."

Međutim, kaže Ida, još se teži slučajevi javljaju kad je reč o seksualnom nasilju u poznatoj okolini.

"Drugi tip situacije je silovanje od strane osoba koje su im poznate i u koje imaju poverenja. To se još teže prijavljuje, jer je strah od odmazde, osvete, osude i neverice okoline izuzetno izražen. Stid, osećaj krivice, veoma je jak, a tu je i poniženje koje se obično duboko zakopa. Žene o tome ponekad progovore i godinama kasnije, noseći taj teret u sebi," kaže Ida Teodosijević.

"Osim prethodno navedenih psiholoških i socioloških razloga, prisutna je i teška dokazivost prilikom prijavljivanja i ponovno prolaženje kroz traume, koje ume i da novčano košta samu žrtvu. Dokazivanje silovanja u Srbiji dug je i mučan proces. Statistika pokazuje da se veliki broj slučajeva odbaci zbog nedostatka dokaza, a žrtve i dalje moraju da plate da bi na sudu dokazale zločin, jer pregledi kod ginekologa često nisu dovoljan dokaz.

Modrice i bole i skupe su. Žrtve silovanja neretko, da bi dokazale povrede i kroz šta su prošle, sate provedu u policijskim stanicama i ambulantama.. Ako nije naloženo, od strane tužilaštva, ona će morati da ode sama u sudsku medicinu i da nosi trošak tog pregleda," rezignirano kaže Ida.

Ona iznosi i da institucije često ne podržavaju žrtve, a kazne za počinioce seksualnog nasilja su minimalne. Osim toga, žene često krive sebe za ono što im se dogodilo i, bojeći se osude okoline, ne otkrivaju kroz kakve su traume i poniženja prošle.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007.