GDE POČINJE KOLEKTIVNI BURNOUT? W! istražuje - da li ovaj termin prerasta u PANDEMIJU koja nas kolektivno NAPADA

Već skoro pola veka društvo smo u kom postoji jedna jedina reč za smrt od previše posla – karōshi. Ova japanska kovanica nastala je kasnih sedamdesetih godina prošlog veka da bi opisala fenomen rastućeg broja smrti ili samoubistava prouzrokovanih prekomernim radom i – danas sveprisutnom reči na s – stresom. Danas, pored epidemije novog korona virusa, imamo i pandemiju sagorevanja poslom, odnosno burnout sindroma.

Osim fizičkih manifestacija prekomernog rada, mentalni problemi postali su još snažniji. U težnji da ostave dobre utiske na svoje nadređene, radnici su svoju doživotnu odanost stavljali na krajnji test oduzimanjem sopstvenog života. Razlozi samoubistava mladih Japanaca tokom ’50-ih i ’60-ih bili su uglavnom u vezi sa kulturološkim aspektom tradicionalnog Japana, u kojem se tim činom izbegava lična, ali i porodična „sramota“. Od prošle, za mnoge teške 2020. godine, motivi suicida u Japanu uglavnom se povezuju sa nerešivim pitanjima zdravstvene, mentalne i finansijske prirode.

Tako se, skokom od 1960. do danas, slika ravnoteže između poslovnog i privatnog života u Japanu preslikava na mnoge, pandemijom pogođene zemlje na planeti. Osim virusa sa kojim živimo više od godinu dana, širom sveta živimo u epidemiji burnout sindroma.

Širom sveta, bez obzira na zaposlenje ili njegov nedostatak, osećamo se hronično umornim, nezadovoljnim i nevoljnim za nove projekte. Medicinski radnici su na ivici, milioni ljudi rade od kuće dok radno vreme često prevazilazi standardnih osam sati – bez mogućnosti da se oslobode mesecima nagomilanog stresa. Sa druge strane, stotine miliona ljudi širom sveta ostalo je bez radnog mesta. To je broj koji je zapravo blizu polovine radno sposobnih ljudi na planeti. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama više od 30 miliona ljudi postalo je nezaposleno. U takvoj podeli stvari, onaj deo zaposlenog stanovništva, čak i kada ima priliku da se odmori od rada, oseća jaku grižu savesti što to ne čini, iako nam tela jasno poručuju da uzmemo pauzu. Oslabljen imuni sistem, posledično, samo je plodnije tlо za bolesti.

Istraživanje objavljeno ovog meseca u naučnom časopisu Sports Medicine pokazalo je da prekomerni rad, dugotrajni stres, manjak zdravog sna i odmora, kao i zanemarivanje mentalnog zdravlja dovode do posledica sličnih potresu mozga i kod najzdravijih pojedinaca. Izgaranje na poslu uz težnju za nedostižnim perfekcionizmom prouzrokuje gotovo opipljive, ali i rešive probleme u ljudskom organizmu. Ukoliko se bliže upoznamo sa naukom iza burnout sindroma i saberemo posledice na naš mozak i telo, možda nam bude lakše da sebi ipak dopustimo zasluženi odmor s vremena na vreme.

Umor bez fizičke aktivnosti, hronična insomnija, visok krvni pritisak, dijabetes tip 2, autoimune bolesti, slab imunitet, bes, depresija i iritabilnost, zloupotreba opijata, nepravilan rad srca – zajednički imenitelj je svima sindrom izgaranja.

UVEĆANA AMIGDALA – RAZDRAŽLJIVI SMO I OSETLJIVI

Kognitivni neuronaučnici došli su do saznanja da burnout ima prilično zbunjujuće i do sada nedovoljno istražene efekte na ljudski mozak. Na sreću, posledice hroničnog stresa i izgaranja na poslu je moguće anulirati, i to jedino odmorom.

Izgaranje na poslu, kao psihofizički pandan zamoru materijala, uvećava amigdalu, što zapravo nije dobra vest. Amigdala je maleni, bademasti deo mozga koji kontroliše naše emotivne reakcije. Povećana amigdala samim tim znači i visoko senzitivan okidač za „bori se ili beži“ reakcije. Amigdala koja je „laka na obaraču“ za svoju direktnu posledicu može imati povećanu razdražljivost, socijalnu anksioznost, kontinuirano loše raspoloženje, manjak strpljenja i volje. Burnout uzrokuje sve jači i štetniji odgovor na sveukupni stres, od prvog jutarnjeg alarma do približavanja rokova za ispunjavanje radnih zadataka.

STANJEN PREFRONTALNI KORTEKS – ZABORAVNI SMO I IMPULSIVNI

Izgaranje stanjuje prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za kognitivno funkcionisanje. Prefrontalni korteks se, postepeno i u normalnim okolnostima, stanjuje kako starimo. Međutim, kod ljudi koji su izloženi stresu duži vremenski period, ovaj proces se znatno ubrzava. Tako tanak prefrontalni korteks za posledicu ima impulsivnost, zaboravnost, ali i negativne promene sveukupnog ponašanja i načina na koji reagujemo.

ZABORAVNI SMO I MANJE KREATIVNI

Nadalje, i naše pamćenje, koncentracija, raspon pažnje i sposobnost učenja novih veština pogođeni su izgaranjem pošto se delovi mozga zaduženi za ove funkcije znatno inhibiraju tokom dugotrajnog izlaganja stresu. Uz to, izgaranje smanjuje povezanost i reaktivnost različitih delova mozga što može dovesti do smanjenja kreativnosti, fokusa, „radne memorije“ i sposobnosti rešavanja problema. Osećamo se bezizlazno i sve više zaziremo od zadataka koji od nas zahtevaju kreativno angažovanje – iako bismo se takvim izazovima u normalnim okolnostima radovali kao prilici za napredovanje.

SINDROM IZGARANJA – NOVI MEDICINSKI POREMEĆAJ?

Naučno seciranje izgaranja na poslu završićemo podatkom da mozak ljudi koji su pod hroničnim stresom pokazuje slična oštećenja koja se mogu naći i kod ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Izgaranje je u američkoj klasifikaciji bolesti prepoznato kao novi medicinski poremećaj sa legitimnom medicinsko-dijagnostičkom šifrom (Z73.0 – Stanje izgaranja i vitalne iscrpljenosti).

Takođe, 21. vek beleži veliki skok broja žena i muškaraca sa insulinskom rezistencijom. Loša vest je da stres i izgaranje na poslu mogu uticati na nastanak ili razvoj ovog metaboličkog stanja, uprkos poboljšanju u ishrani i kondiciji. Osim hormonskih poremećaja i onih koji se tiču regulacije rada mozga, novi dokazi sugerišu da, poput sličnih hroničnih stresnih stanja, izgaranje dovodi i do haotičnog stanja neuroendokrinog sistema, što dovodi do gotovo neprestanog lučenja „hormona stresa“ koji nivo kortizola u našoj krvi stalno drži iznad normale.

GDE SU POSLEDICE?

U uslovima hroničnog stresa javlja se i hronični umor. Uzročno-posledična veza između ove dve pojave naučnoj zajednici je sada jasnija: kada su nivoi kortizola predugo na veoma visokom nivou, telo reaguje tako što zapravo smanjuje proizvodnju kortizola na abnormalno niske nivoe. Ovo stanje poznato je i kao patološki hipokortizolizam i povezano je sa stanjima preživljenog stresa i traume, a jasno je vidljivo i u slučajevima izgaranja. Sam naziv burnout tu dobija svoj etimološki značaj pošto se sistem naših telesnih reakcija zaista ponaša kao da je sagoreo.

Pored izmene anatomije i funkcionisanja mozga, i kardiovaskularni sistem preuzima značajan deo negativnih posledica radnog stresa i izgaranja. Stres usled izgaranja se tako na dnevnom nivou izjednačava sa redovnim konzumiranjem cigareta.

Iako burnout sindrom nikako nije šala, dobra vest je da se pravilnom svakodnevnom brigom o sebi svi negativni aspekti burnout-a mogu nivelisati. Odmorite. Dišite.

I živite baš koliko i radite.