KO SU NOMINOVANI, FAVORITI, A KO VODITELJ PROGRAMA? Svi detalji večerašnje dodele Oskara

Nagrade Američke akademije za film, Oskar biće dodeljene večeras po 93. put u Los Anđelesu.

Tek četvrti put u gotovo stogodišnjoj istoriji dodela Oskara biće tako održana u „nevreme“. Kroz maltene jednovekovnu istoriju dešavalo se to nakon užasnih poplava u Los Anđelesu krajem tridesetih godina prošlog veka, ubistva Martina Lutera Kinga 1968. i pokušaja atentata na Ronalda Regana 13 godina kasnije.

Dugo je vladala neizvesnost u kom će se formatu uopšte održati 93. ceremonija dodele priznanja – da li će se Oskari dodeljivati virtuelno, u nekoj hibridnoj formi ili po „oprobanom receptu“. Američka akademija za film odlučila se za tradicionalni format uz žestoka ograničenja zbog pandemijskih restrikcija vezanih za masovna okupljanja i uz poštovanje svih epidemioloških procedura. Silne restrikcije ih neće sprečiti da se održi dodela, a kako obećavaju, jedan od najglamuroznijih događaja koji će nositi i specifičnu poruku.

S obzirom da jedan od najcenjenijih reditelja, Stiven Soderberg ove godine stoji iza čitavog kreativnog poduhvata kao producent, angažovan je laureat Emi nagrade Glen Vajs da režira samu ceremoniju. Soderberg, kao i sam Vajs najavili su da publiku čeka „jedinstveni šou“, koji će se razlikovati u odnosu na sve prethodne, ne samo zbog pandemije. Producenti su je zamislili kao pozorišni i filmski doživljaj za prisutne i sve gledaoce, a ne kao klasičan TV prenos.

„Oskar će ovoga puta, kao i u svakom filmu ili predstavi, pričati na kreativan način gledaocima priču“, objasnili su producenti uoči dodele, napomenuvši da poruka koju šalju dodelom u ovom teškom trenutku jeste „fuzija inspiracije i nade“.

„Biće toliko energije da će vam biti potrebne naočare za sunce“, poruka je producenata.

Pre dodele pripremili su „zagrevanje“ koje neće biti klasično izveštavanje sa crvenog tepiha, već uvod u glavnu priču koji su nazvali „Into the Spotlight“. Nakon što budu dodeljena priznanja u Dolbi teatru, tu nije kraj priče, s obzirom na to da će ona biti nastavljena specijalnim programom koji je naslovljen „After Dark“.

Oskari će, za Ameriku, biti direktno prenošeni na kanalu ABC, a još 225 televizija širom sveta prenosiće ceremoniju, među njima i RTS, koji sa programom kreće dva sata posle ponoći.

Uoči dodele svetski mediji prenose da ovogodišnju ceremoniju, bar kad su nominacije u pitanju, odlikuje najveći diverzitet, zbog čega su Oskari već upisani u istoriju. Posle silnih kritika Američka akademija za film konačno je prepoznala mlade filmske stvaraoce i glumce, potom one koji ne potiču iz anglosaksonskog govornog područja, ali i žene.

Naime, prvi put se desilo da su dve žene nominovane u kategoriji za najboljeg reditelja - Kloi Žao za „Zemlju nomada“, odnosno Emerald Fenel za „Devojku koja obećava“.

Žao može da se pohvali još jednim postignućem. Ona je prva je žena azijskog porekla koja je nominovana za ovo priznanje. Prvi sineasta sa tog podneblja koji je poneo nagradu za najboljeg reditelja bio je Ang Li 2005. za „Planinu Broukbek“, da bi taj uspeh ponovio i nekoliko godina kasnije za „Pijev život“.

Još jedan od filmova koji su u trci za priznanja - „Minari“ prvi put na dodeli Oskara u fokus stavlja glumce poreklom sa tla Azije. Stiven Jen je tako postao prvi azijsko-američki glumac nominovan u kategoriji za najbolju mušku ulogu, a Jun Ju-Džang je prva južnokorejska glumica koja je u trci za nagradu za najbolju žensku epizodu.

Riz Ahmed je takođe prvi glumac islamske veroispovesti koji je nominovan u kategoriji za najbolju mušku ulogu, za rolu u filmu „Sound of Metal“.

I Afroamerikanka Vajola Dejvis je srušila još neke barijere. Naime, ova glumica dobila je četvrtu nominaciju u karijeri za najbolju žensku ulogu i to za rolu u filmu „Ma Rainey’s Black Bottom“, postavši tako najnominovanija afroamerička glumica u istoriji.

Treću godinu zaredom ceremonija neće imati zvaničnog voditelja, a tradicija se neće menjati ni kada su u pitanju prezenteri nagrada. Tako će, u skladu sa običajima, Oskare dodeljivati prošlogodišnji laureati, među kojima su Bred Pit,Rene Zelveger, Žoakin Finiks i Lora Dern.

Pored prošlogodišnjih dobitnika nagrade će večeras uručivati i Hali Beri, Harison Ford, Riz Viterspun, Anđela Baset, Brajan Kranston, Ređina King, Rita Moreno, Don Čidl i drugi- Među prezenterima naći će se kao i svake godine i neki od nominovanih, a ovoga puta biće to Vajola Dejvis i Riz Ahmed.

Prisutni u losanđeleskom auditorijumu biće u obavezi, u skladu sa epidemiološkim propisima, da nose maske sve vreme, a jedino će im biti dozvoljeno da ih skinu kada ih „obasjaju svetla pozornice“. Kapacitet u gledalištu ograničen je na samo 170 ljudi, prenosi „Varajeti“. Prisutnima u auditorijumu biti omogućeno da ulaze i izlaze iz sale, a kako piše „Njujork tajms“ čak trećina budžeta predviđena za dodelu Oskara usmerena je na poštovanje i ispunjavanje svih propisa u borbi protiv koronavirusa. Ipak, od glamura se ne odustaje, te se od zvanica zahteva „svečani dres-kod“.

Iako najviše nominacija, 10 ima film „Menk“ poslednje prognoze kazuju da će ostvarenje Dejvida Finčera biti zaobiđeno, bar kada su u pitanju ključni Oskari. Sva je prilika da se zlatna statua za najbolji film smeši ostvarenju „Zemlja nomada“ Kloi Žao. Film je već „počistio“ konkurenciju na svim dosadašnjim dodelama, od Nagrada kritike do Zlatnog globusa, pa se i večeras očekuje isti scenario.

Strani mediji podsećaju da je i prošle godine ostvarenje „1917“ imalo sličan put, da bi na kraju potpuno neočekivano trijumfovao „Parazit“. No, ovoga puta teško da će „Menk“, „Suđenje čikaškoj sedmorki“, „Devojka koja obećava“ i „Minari“ moći da ugroze sigurnu pobedu žanrovskom hibridu koji je potpisala Kloi Žao.

Ne samo što je „Zemlja nomada“ favorit za najbolji film, već i Kloi Žao u kategoriji za najboljeg reditelja (u konkurenciji su još i Emerald Fenel, Dejvid Finčer, Li Ajzak Čang i Tomas Vinterberg). Ukoliko se ponovi priča sa dodele, primera radi Zlatnog globusa ili Bafte, Žao će postati prva rediteljka druge rase, i prva sa azijskog tla koja će biti ovenčana Oskarom. U prethodnih devet decenija samo jedna žena je osvojila ovo priznanje. Bila je to 2010. godine Ketrin Bigelou za režiju filma „Katanac za bol“.

Doduše, male šanse neki daju i danskom sineasti Tomasu Vinterbergu za film „Još jedna runda“, s tim što poslednje prognoze kažu da će on trijumfovati, ali u sasvim drugoj kategoriji- onoj za najbolji strani film. Procenjuje se da će Vinterberga, a ne Jasmilu Žbanić za „Quo Vadis, Aida?“, odnosno honkonško ostvarenje „Better Days“ Dereka Čanga Akademija nagraditi noćas.

Na prvi pogled se čini da su izvrsne role koje su odigrali glumci u kategoriji za najbolju glavnu mušku ulogu članovima Akademije „zadavali glavobolje“. Međutim, uprkos sjajnom Entoniju Hopkinsu koji se bori protiv demencije (Otac), Rizu Ahmedu, hevimetal bubnjaru koji gubi sluh (Sound of Metal), Geriju Oldmanu kao scenaristi Mankijeviču (Menk) i Stivenu Jenu u „Minariju“, američki mediji su složni u oceni da će Oskara posthumno dobiti Čedvik Bosman za rolu džez muzičara Livija Grina u filmu „Ma Rainey’s Black Bottom“.

Najneizvesniji će, prema proceni upućenih, zato biti laureat u kategoriji za najbolju glavnu žensku ulogu. Naizgled, kako podsećaju američki mediji, svih pet nominovanih glumica imaju šanse za trijumf. Andra Dej je odlična kao slavna pevačica u filmu „Amerika protiv Bili Holidej“, Vajola Dejvis (Ma Rainey’s Black Bottom) i Vanesa Kirbi (Delovi žene) napravile su fantastične role, no izbor je, izgleda, sužen na dve glumice- Frensis Mekdormand (Zemlja nomada) i Keri Maligan (Devojka koja obećava). Međutim, Maliganovoj se daju veće šanse. A ono što najviše ide u prilog engleskoj glumici, osim odlične uloge u filmu „Devojka koja obećava“, jeste što nikada nije osvojila Oskara, dok Mekdormandova ima već dva.

Uprkos tome što su odlične epizodne uloge ostvarili Saša Baron Koen (Suđenje čikaškoj sedmorki), Lesli Odom Džunior kao Sem Kuk (Jedna noć u Majamiju) i Lejkit Stenfild u „Judi i crnom mesiji“ i upravo taj film doneće Oskara za najbolju mušku epizodnu rolu Britancu Danijelu Kaluji, pokazuju poslednje procene stručnjaka.

Iako je, kako su konstatovali neki kritičari. Glen Klouz u svojoj bogatoj karijeri ostvarila i upečatljivije uloge, po svoj prilici će kući odneti Oskara za najbolju žensku epizodnu ulogu u ostvarenju Rona Hauarda „Hillbilly Elegy“.

Iako su u konkurenciji za zlatnu statuu i Jun Ju-Džang (Minari), Marija Bakalova za “Borat 2”, Amanda Sejfrid (Menk) i Olivija Kolman za „Oca“, Klouzova je najverovatniji izbor. Razlog je jednostavan – američka glumica, koja je u karijeri osvojila gotovo sve nagrade (Emi, Toni, Zlatni globus) još uvek je bez Oskara. I drži, uz Pitera O` Tula neslavan rekord. Naime, nominovana je čak osam puta, a nikada nije dobila nagradu, zbog čega će joj se Američka akademija večeras konačno „odužiti“.