Predstavnica Srbije Teya Dora nastupila je na prvoj polufinalnoj večeri Evrovizije pod rednim brojem 2.

Mlada pevačica oduševila je sve performansom i moćnim glasom, a neverovatna rasveta u bojama ramonde, kao i veliki cvet koji se uzdigao na kraju ostavio je bez daha posmatrače kako na licu mesta, tako i kraj malih ekrana. 

Teya je pred publiku izašla u zanimljivoj kreaciji, dok je iza nje bila sada već dobro poznata stena, a nastup je ispraćen ovacijama. 

A ukoliko ste propustili, evo kako ide tekst pesme kojom se Srbija takmiči na ovogodišnjoj pesmi Evroviziji.

Tekst 

Nemam, nemam, nemam ja
Nemam mira, nemam sna
Ne dâ noć da dođe dan
Teško onom ko je sam

Kô pod vodom, tiho je sve
Vrištim, al' se ne čuje
Iza gora beli sjaj, ja ne nazirem kraj
Ovo put je za ranjene

A nema ko da vodi me
Do svetle zvezde Danice
Gori svet (Gori svet), svaki cvet (Svaki cvet)
Gde su nestale (Nestale) lila ramonde?

Lila ramonda, lila ramonda-a
Lila ramonda, lila ramonda-a-a-a
Ramonda, lila ramonda-a
Lila ramonda, lila ramonda (Ramonda)

A nema ko da vodi me
Jer zvezde sve su zaspale
Ne pomažu ni molitve
Gde su nestale (Nestale) lila ramonde?

Lila ramonda, lila ramonda-a
Lila ramonda, lila ramonda
Lila ramonda, lila ramonda-a
Lila ramonda, lila ramonda-a-a-a
Ramonda, lila ramonda-a
Lila ramonda, lila ramonda

Diže se iz pepela
Jedna lila ramonda

Šta je ramonda?

Natalijina ramonda je poput tajanstvenog dragulja Balkana, svojevrsni simbol iz porodice Gesneriaceae, koji krije svoje korene u Africi, iako se širi svojom jedinstvenom lepotom po suptropskim predelima Evrope i Mediterana.

Najpoznatija je po tome što se u Srbiji u nedelji koja prethodi Danu primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar), nosi kao amblem na reveru, i to kao ljubičasti svet uokviren motivima odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, tj. zeleno-crne trake.

Teya Dora ramonda
printscreen/tiktok/eurovision 

Ova neobična biljka prvi je put otkrivena 1884. godine od strane kraljevskog lekara dr Save Petrovića, u saradnji sa slavnim botaničarem Josifom Pančićem. Ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović, koja je bila voljena među srpskim narodom.

Međutim, Natalijina ramonda je poput retkog blaga koje se čuva na skrovitim mestima, uglavnom na suvim i hladnim terenima, gde se bori za opstanak kao ugrožena vrsta.

Ono što čini ovaj cvet još fascinantnijim jeste njegova izuzetna otpornost i neobična sposobnost koja se retko sreće kod drugih cvetova. Priča se da je botaničar Pavel Černjavski, davne 1928. godine, slučajno prosuo vodu na osušeni primerak Natalijine ramonde u herbarijumu, i na čudo svih prisutnih, biljka je ponovo oživela.

Tajna je u anabiozi, sposobnosti biljke da se, nakon što je naizgled uvenula zbog loših uslova, ponovo vrati u život. Zbog toga se ona uzima kao simbol srpskog naroda i srpske vojske, koji su se, posle strašnih gubitaka u Prvom svetskom ratu, oporavili. Kao i ramonda, nakon nečega što je izgledalo kao smrt, vratili su se u život.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

"OČEKUJEM FINALE, TEYA DORA IMA DRUGAČIJU PESMU OD OSTALIH" Jordan za Kurir: Svi idu na radost i veslje, a ona na duboku emociju! Kurir televizija

Izvor: Wanted J. S.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!