INDOĐIJA JE PREDVODNIK ŽENSKE TREP SCENE: Za Wanted! otkriva zašto se odlučila baš za ovaj žanr i po čemu se izdvaja

Jedna od devojaka koje su se probile na (t)rep sceni regiona je Milica Miladinović Indođija. Pošto dolazi iz muzičke porodice, ovaj put bio je nekako prirodan za nju. Pored muzike, velika strast joj je i sport – student je DIF-a u Beogradu.

Šta je po tebi pravi (t)rep?

Kao i za svaki muzički žanr, ne postoji odredba za to šta je pravo, jer je do uha i ukusa, a o tome se ne raspravlja. Ovo pitanje je jako čudnovato (smeh), isto je kao da ste me pitali šta je to pravi automobil. Svaki u suštini ima istu funkciju, ali je svaki drugačiji – jedan može biti veći, drugi brži, jači, moderniji, sporiji, bajatiji... Svaki vozi, osim naravno onih koji ne rade. Pravi trep po meni predstavlja jedan ozbiljno opremljen automobil koji je u mogućnosti da me brzo i sigurno odveze na željeno mesto. Lično volim mračniji trep koji je pun harmonija, distorzije i širine.

Danas na trep sceni je sve više devojaka. Po čemu misliš i želiš da se izdvajaš?

Ljudi oko mene skreću mi pažnju na količinu energije koju ispoljavam u svakodnevnom životu koja se naravno odražava na moju muziku, tako da kada bih analizirala sebe, mislim da me upravo ona uz neke tehničke stvari izdvaja od drugih. Ipak, generalno mislim da artist ne treba preterano da razmišlja o tome kako da se izdvoji, već samo da sluša sebe i da bude ono što jeste – publika je ta koja će to prepoznati i izdvojiti ga.

Kako je nastala numera „Moj kralj“? Nema nikakvih aluzija na „Only fire“, „Majka šestoro dece“?

Sedeli smo jedno veče u studiju, snimala sam samo strofe za „Mog kralja“, ali falio mi je refren. Imala sam ideju da refren bude jak, ženski i moćan, i onda je moj drugar Đekson počeo da freestyle-uje momente iz te emisije gde je bila majka šestoro dece (smeh). Bukvalno je nastala havarija, a kad smo se fino iskakali uz refren, znala sam da je to to. Zakasnila sam sa izbacivanjem spota i sa celom forom, tako da nisam postigla očekivano, ali sam svakako ponosna na ceo projekat.

Studiraš DIF, držala si časove gimnastike. Kako taj aspekt svog života i ličnosti uklapaš sa muzikom i njenim značenjem?

Sport generalno zahteva disciplinu i hrabrost pa mi osobine koje sam stekla s godinama baveći se njime i te kako pomažu da pokažem zube u okrutnom muzičkom svetu. Gimnastika je ženstvena i graciozna, zahteva srčanost, pa je taj deo mene neki kontrast u odnosu na gruboću koju plasiram, retko ko upozna tu moju stranu...

Dugo sam se bavila gimnastikom, tako da me je zasigurno i ona napravila u osobu koja sam danas, to utiče na moje stvaranje muzike jer smatram da posedujem kvalitete koje gimnastičarke imaju, kao što su istrajnost i snaga, a uz pomoć kojih plivam i funkcionišem kroz muziku i posao.