Svima nam se to dogodilo - neprospavana noć, a potom dan koji jedva izdržimo na nogama, razdražljivi i pod stresom. Okej, desi se, prođe... naspavamo se sledeće noći, ali ako spadate u one koji redovno odlaze kasnije u krevet nego što bi trebalo, možda bi trebalo da preispitate tu odluku.

Iako se nekad smatralo da je 8 sati sna zlatno pravilo, zapravo smo svi drugačiji, a količina sna da bi se normalno funksionisalo zavisi od pojedinca do pojedinca, na to mogu uticati i trudnoća, uzrast i slično.

Ipak, odraslima se preporučuje između 7 i 9 sati sna. Nažalost, više od trećine odraslih toliko ne spava, a neka istraživanja su pokazala da čak 35 posto odraslih u spava manje od 7 sati tokom dana.

spavanje
Freepik/Racool_studio 

Međutim, evo šta se dešava vašem telu kao posledica manjka sna:

Loše pamtimo

Kad naučite nešto novo, najbolji način da to zapamtite je spavanje. Spavanje pomaže u jačanju uspomena koje ste stvorili, pa čak i povezivanju novih sećanja sa starim, prema tvrdnjama Nacionalnog zdravstvenog instituta.

Međutim, kad vam nedostaje sna, to može dovesti do problema s pamćenjem jer mozak nema dovoljno vremena za obradu novih podataka koje ste nedavno usvojili. To bi pak moglo rezultirati poteškoćama u učenju ili obavljanju zadataka na poslu.

pamćenje
Freepik/Freepik 

Ne možete se koncentrisati

Spavanje igra veliku ulogu u razmišljanju i učenju. Bez dovoljne količine sna, smanjuje se koncentracija, brzina razmišljanja i obrada novih podataka. Ponekad su posledice slične mamurluku što usporava razmišljanje i vreme reakcije.

Ako otkrijete da imate problema s fokusiranjem tokom dana zbog nedostatka sna, kratki odmor vam može pomoći da prebrodite dan do večeri kad se savetuje da odspavate između 7 i 9 sati.

koncentracija
freepik/lookstudio 

Slabi vam imunitet

Istraživanja pokazuju da ljudi koji premalo spavaju imaju povećani rizik od oboljenja kad dođu u kontakt s nekim virusom. Nedostatak sna takođe može uticati na to koliko brzo se oporavljate ako se razbolite. Tokom spavanja imuni sistem oslobađa proteine ​​zvane citokini, od kojih neki pomažu u unapređenju sna.

Određeni citokini moraju se povećati kada imate infekciju, a nedostatak sna može smanjiti proizvodnju tih zaštitnih citokina. Uz to, antitela i stanice za borbu protiv infekcija smanjuju se tokom razdoblja kad čovek premalo spava.

pregled
Freepik/gpointstudio 

Emocije su kao na ringišpilu

Verujemo da smo ovo svi doživeli - neprospavana noć praćena danom punim razdražljivosti i stresa. Istraživanja su pokazala da čak i delimičan nedostatak sna ima značajan uticaj na raspoloženje.

Istraživači sa Univerziteta Pensilvanija otkrili su da su ljudi koji su bili ograničeni na samo 4 i po sata noćnog sna tokom jedne nedelje osećali više kao da su pod stresom, besno, tužno i mentalno iscrpljeno. A kad su se vratili normalnom rasporedu spavanja, raspoloženje im se drastično popravilo.

plakanje
Shutterstock 

Gojenje

Moguće je da nedostatak sna može uticati na negativne promene u metabolizmu. Čini se da kod odraslih spavanje četiri sata noću, u poređenju sa 10 sati, povećava glad i apetit - posebno za kaloričnom hranom bogatom ugljenim hidratima.

Istraživanja takođe pokazuju da postoji veza između nedostatka sna i gojaznosti, piše Yahoo!Life. Jedno od objašnjenja moglo bi biti da kad ne spavate, to vreme provodite grickajući sve što vam padne pod ruku. Drugo bi objašnjenje moglo biti da nedostatak sna dovodi do umora i samim tim manjom telesnom aktivnošću.

vaga
Shutterstock 

Pad libida

Neispavanost može biti povezana sa smanjenom seksualnom željom i uzbuđenjem kod žena.

Raste rizik od bolesti

Spavanje omogućava telu da se obnovi i napuni energijom. Nedovoljno ili isprekidano spavanje može povećati rizik od srčanih bolesti, ali i od srčanog i moždanog udara. To takođe može dovesti do problemima s krvnim pritiskom, jer tokom normalnog spavanja krvni pritisak pada, a problemi sa spavanjem znače da on ostaje viši duži vremenski period.

Osim toga, neka istraživanja pokazuju da dobar san može pomoći ljudima da poboljšaju kontrolu šećera u krvi.