UVEK STAVLJATE SEBE NA PRVO MESTO? Evo zbog čega to NIJE SEBIČNO kao što mnogi misle

Koliko puta vas se dogodilo da ste trčali na sto strana samo da bi svima udovoljili? Ili da ste taman seli da odnorite, a neko vas je zamolio da mu pomognete oko nečeg? A možda ste i izašli sa prijateljima iako vam se zapravo ostajalo kod kuće uz film i kokice?

1. Stavljanje sebe na prvo mesto koristiće i ljudima koje volite

Postoji razlog zbog kojeg nam stjuardese nalažu da prvo stavimo maske sa kiseonikom pre nego što pomognemo drugima tokom nužde u letu - ako ostanemo bez kiseonika, nećemo moći da pružimo pomoć nikome. Na isti način, kada ste previše iscrpljeni ili krajnje nesrećni, niste dobri prema ljudima oko sebe.

Klinički psiholog, dr. Trejsi Tomas, primećuje da su naši odnosi sa ljudima koje volimo bolji kada smo fizički, mentalno i emocionalno najbolji. Zato se nemojte osećati krivim zbog odmora ili bavljenja stvarima koje u vama bude radost. Najmiliji će vam kasnije biti zahvaliti na tome.

2. Odmaranje je potreba, a ne nagrada

Kada u potpunosti "izgorite", smanjujete rad na poslu, kod kuće ali i društvenu produktivnost. Dugotrajni stres takođe vas može iscrpiti mentalno i emocionalno. Ne može se sipati iz prazne šolje, pa je morate napuniti tako što ćete voditi računa o sebi.

Psihijatar Vanesa Padila, MD, preporučuje da naučite da kažete "ne" kada ste preopterećeni stvarima i umesto toga odložite zadatke barem na neko vreme. Vežbanje, opuštanje i dovoljno spavanja takođe će poboljšati vaše celokupno zdravlje i raspoloženje.

3. Ukoliko stalno testirate svoje granice, možete se i fizički razboleti

Stres aktivira reakciju tela na "borbu" oslobađanjem hormona zvanog kortizol. Iako vam ova fiziološka reakcija daje energetski podsticaj koji vam je potreban, povećani nivoi kortizola usled hroničnog stresa mogu takođe da izazovu zdravstvene probleme, poput debljanja, povišenog krvnog pritiska, ugroženog imunološkog sistema i rizika od drugih bolesti.

Pravljenje lične pauze ili održavanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života nije sebično - to je neophodno za vaše blagostanje.

4. Prenosite svoju energiju na ljude oko sebe

Doktor Tomas objašnjava da vaša porodica i prijatelji upijaju vaše raspoloženje i energiju. Ako ste uvek toksični, besni ili iscrpljeni, i ljudi oko vas će to osećati. U stvari, jedna studija je pronašla korelaciju između roditeljskog stresa i povišenog nivoa kortizola kod dece.

Briga o sebi i svom zdravlju staviće vas u bolji položaj. A kada dajete dobre vibracije, pozitivnu energiju prenosite i na svoje voljene.

5. Okej je ne biti okej

Doktorka Padila kaže da nema ništa loše u tome što vam je nekad potrebno da se sklonite od svega i isplačete se na miru. Trebalo bi da priznate da su sve vaše emocije validne, čak i one negativne. Takođe morate naučiti da prihvatite da nije sve pod vašom kontrolom.

Međutim, ključ za izbegavanje silazne putanje je postavljanje roka za osećaj tuge. Nakon što ste iskusili sve ove emocije, treba da ih pustite. Morate se zapitati zbog čega biste se osećali bolje i ponašati se u skladu sa tim.

6. Svima treba vreme koje je samo njihovo

Stručnjaci su istakli višestruke prednosti vremena koje trošimo na sebe, koje uključuju omogućavanje da se vaš um resetuje i poboljša kvalitet vaših odnosa sa drugima. Samoća se može postići fizičkim distanciranjem od ljudi, a takođe i prekidom veze sa društvenim mrežama.

Doktorka Padila kaže da morate znati kada se treba da napravite pauzu sa prekomernom upotrebom društvenih mreža i imati na umu da odabrani sadržaj ne pokazuje stvarni život. Dakle, potpuno je okej distancirati se i od virtuelnih i od stvarnih angažmana, ako smatrate da vam treba vremena za sebe.

7. Ponekad reći "ne" drugima znači reći "da" sopstvenoj sreći

Reći "ne" često je povezano sa sebičnošću, ali dr Džoi Francisko veruje da to što kažete "ne" znači da poštujete sebe dovoljno da se zauzmete za ono što mislite da je najbolje za vas.

Kada nastavite da se primorate da radite nešto što ne želite, na kraju ćete se osećati jadno i frustrirano. Vi sami stvarate svoju sreću i ne biste smeli da dajete prednost zadovoljstvu drugih nad svojim.

8. Način na koji se ophodite prema sebi služi kao primer kako bi se ljudi trebali ponašati prema vama

Psihoterapeut Džozefin Vajshart, kaže "da biste naučili ljude kako da se ophode prema vama, ne započinjete s njima, već započinjete sa samim sobom". Vi postavljate standard kako drugi treba da vas tretiraju. Ako se zapostavite, najverovatnije će vas iskoristiti ili vas uzeti zdravo za gotovo.

U redu je pomagati drugim ljudima, ali imajte na umu da postoji razlika između pomoći i koristi. Preporuka je da procenite sopstvenu vrednost i razmislite o tretmanu koji smatrate da zaslužujete.

9. Briga o sebi nije isto što i misliti da svet treba da se vrti oko vas, ili narcisoidnost

Ako volite samo sebe i mislite da se svet vrti smao oko vas znači da ste zainteresovani samo da vama bude dobro i da ignorišete sve ostale. Biti narcisoidan definiše se kao "prekomerna zaljubljenost u sebe". Briga o sebi je potpuna suprotnost sebičnosti. Radi se o negovanju i prihvatanju sopstvenih emocija kako biste mogli da budete bolja osoba za druge.

10. Nekada je potrebno da budete sopstveni heroj

Prijatelji i porodica uvek će biti tu da vas podrže, ali na kraju, vi ste kapetan svog broda. Na vama je da sami donosite životne odluke i da se nosite sa sopstvenim emocijama. I davanjem prioriteta svom ukupnom blagostanju postajete najbolja verzija sebe.