Ivan i Bojan Zamurović, fotografski duo iz Zrenjanina, poznati su kao vodeći stock fotografi u celom svetu. Njihove plastično-poetične radove kupovali su veliki svetski brendovi od Vise i Adidasa do Samsunga i Nescafe-a, a čak je i Britni Spirs podelila njihovu fotografiju na društvenim mrežama. Improvizacija je u srži njihovog izraza te su dela koja oni stvaraju dokaz da se i budget friendly fotografije mogu monetizovati.

Pričali su nam o slobodi i lepoti fotografije, izostanku stresa u poslu, uspehu, ali i tome koga nikad ne bi fotografisali.

Koja je prva fotografija koju ste napravili, a koja je prva koju ste prodali?

Potičemo iz fotografske porodice, tako da smo prve fotke napravili još kao klinci i ne sećamo se, ali znamo da je bila baš ekstra (smeh). Prva fotka koju smo prodali je fotka sa svadbe koju smo prodali gostu na toj svadbi za 150 dinara, a prva stock fotka je bila 2016. godine i to je bila fotografija polja slačice pored Zrenjanina. Sada nas je nje malo i sramota (smeh).

Kako napraviti million dollars fotke uz rekvizite iz lokalnih prodavnica?

Ovo pitanje je pitanje koje najčešće dobijamo i želimo da objasnimo svima kako to radimo. Zato smo napravili kurs stock fotografije u kome do detalja pokazujemo ceo proces našeg stvaranja i otkrivamo sve naše tajne. Ključ je u kreativnosti i mi smatramo da možemo da naučimo ljude kako da budu kreativni.

braća zamurović
braća Zamurović 

Sigurno ste imali neki strašno dosadan kadar koji je trebalo da slikate. Gde u takvoj situaciji vidite rešenje?

Postoje teme koje se ponavljaju iz godine u godinu kao što su na primer praznici (Uskrs, Božić, Nova godina) i te teme su često predstavljene na dosadan način. Mi smo to primetili i odlučili da unesemo dobru ideju u dosadnu temu. Kada je ideja dobra, fotografija ima mnogo veće šanse da bude primećena i samim tim da se češće prodaje.

Kako balansirati između umetnosti i komercijale?

Mi to radimo tako što ih spojimo – određene elemente umetničke fotografije izdvojimo i izolujemo iz naše inspiracije i kombinujemo sa drugim elementima koji su komercijalni. To je zapravo najteži deo posla, kako spojiti te dve stvari, i nije lak zadatak da se uradi. Konstantan nam je izazov da uspevamo u tome.

Da li ste se ikad bavili analognom fotografijom i da li vam je to bila opcija u profesionalnom smislu?

Nekada davno, kad smo bili mali i mladi bavili smo se analognom fotografijom, ali vrlo kratko, i nikada nam nije bila opcija koju smo uzeli u razmatranje. Štaviše, digitalna fotografija i digitalizacija je bilo to što se nama dopalo. Sa pojavom digitalne fotografije razvili smo ljubav prema fotografiji – kada smo shvatili kakve su njene mogućnosti. Fotošop je veliki deo posla fotografa danas; čim se pojavila digitalna fotografija, mi smo znali da je to budućnost celog sveta, ali i naša. Upoznali smo se sa digitalnom fotografijom kada se pojavio Sony Mavica koji je snimao fotke na flopi diskete. Tako da smo od samog početka digitalne fotografije mi u tome.

Koga nikad ne biste fotografisali?

Nikad ne bismo fotografisali ljude, ali nikad ne reci nikad. Ne znamo šta nam donosi sutra, ali trenutno je takva situacija da je na stocku prezasićeno tržište tih fotki sa ljudima i nama se to ne dopada, kao ni rad sa ljudima. Tako da smo mi u svakom mogućem smislu izbegli rad sa ljudima i fotografisanje ljudi iz nekoliko razloga, ali opet nikad ne reci nikad. Venčanja smo radili par godina i tu smo iskusili kako je raditi sa ljudima. Naš trenutni posao je bolji, za svemir bolji. Bili su super naši mladenci, da se ne uvrede, ali rad sa ljudima je teži i zahtevniji od onog što sad radimo – radimo sa voćem i lišćem. Čim radite sa ljudima, onda imate i rokove, što je normalno, imate i poslovni proces i plan. Morate da imate organizaciju celu. Sve se podiže na taj nivo da je moguć stres.

sladoled
braća Zamurović Colorful Ice cream popsicle pattern on pastel blue background. Minimal summer concept. Flat lay.

Kako se borite sa stresom posla i rokova koji idu sa njim?

Nikako (smeh). Mi nemamo stres jer nemamo rokove i poslovni proces. Naš posao je takav da možemo sami sebi da zadamo rok, ali i to ne radimo. Mi fotkamo koliko nam se fotka i kad nam se fotka. Poslovni proces u principu ni ne postoji. Dođemo na posao, obradimo fotke i okačimo ih na stock sajtove. Nemamo zaposlene, samo nas dvojica radimo i zbog toga nemamo nikakav stres. Imamo porodice, ali na poslu nemamo stres (smeh).

Postoji li danas nešto sa čime savremeni fotografi preteruju?

Tržište je prezasićeno sličnim fotografijama. To se dešava zato što ljudi vide da je neka fotka popularna i naprave skoro istu. Retko ko se od fotografa bavi kreiranjem ideje i zato im samo preostaje da kopiraju druge i u tome preteruju.

U kom smeru vidite da ide fotografija? A domaća scena, ukoliko se danas može i govoriti u okvirima lokalnog?

Fotografija ide u istom smeru kao i ostale sfere umetnosti. Pod velikim je uticajem društvenih mreža i smatramo da je danas popularnija nego ikada. Nadolazeći trend je realistična fotografija koja prikazuje stvari i ljude onakvim kakvi zaista jesu bez puno efekata i obrade. Poseban izazov za fotografe je predstavljanje svega kako jeste i sređivanje fotografija i korišćenje svih tih alatki, a da to i dalje izgleda potpuno realno.

Ko vam je najveći uzor kada je reč o fotografiji, ali u svetu umetnosti generalno?

Kada je reč o fotografiji, imamo nekoliko njih koje pratimo i koji su nam kul: Tony Futura, Tiny Cactus i Violet Tinder. To su umetnici koji su bliski našoj sferi delovanja. Fotografi koji se bave visokom umetnošću nas baš i ne zanimaju, mi smo više gledali ovu komercijalnu stranu. S druge strane, trudimo se da ne tražimo inspiracije u samoj fotografiji, već u drugim sferama umetnosti, da bismo imali što šire vidike i bili što kreativniji. Iz sveta umetnosti izdvajamo Banksy-ja, njegov uticaj na sferu kulture je značajan – on je ostavio veliki trag na to kako ljudi doživljavaju danas umetnost i kako umetnost treba da bude dostupna svakom, a ne samo eliti. Našao je način da komercijalizuje svoju umetnost, što je za pohvalu. Milion je, ako ništa drugo (smeh).

Britni Spirs je podelila jednu vašu fotografiju. Kako se to dogodilo?

Redovno nas intervjuišu svetski časopisi, portali, stock agencije i u jednom periodu su naše fotke sa cvećem obišle svet. Mnogima su se dopali naši radovi i repostovali su ih na svom instagramu. Britni Spirs je par puta objavila naše fotografije na svom instagramu i tagovala nas kao fotografe. Taj momenat je veoma bio bitan jer smo shvatili koliko je uz ovaj posao svet mali i koliko su mogućnosti velike.

Pokrenuli ste i svoj kurs stock fotografije – šta je prvo što kažete svojim polaznicima i kako da se baš jedan fotograf razlikuje u moru konkurencije?

Prvo što kažemo jeste da se kreativnost najviše vrednuje u svakom poslu. Stock fotografija je posebna kategorija fotografije koja ne prati trendove koliko bi mogla. Mi smo posebni jer se trudimo da u stock fotografiju unesemo umetnost. Naši radovi su kreativni, imaju koncept, ideju i poruku.