"VOLIM MOTIVE KOJI IMAJU DOBAR VAJB ZA SEBE" Sanja Stojkov je tattoo umetnica, a tetovaže radi isključivo crnom bojom

Oni su umetnici, dizajneri, kuvari, poslovni ljudi – lokalni stvaraoci koji definišu i unapređuju narativ sfera u kojima deluju.

Sve je išlo prilično spontano. Kada sam krenula sa tetoviranjem na prvoj godini fakulteta, nisam razmišljala o tome da će mi to biti primarni posao. Iskreno, nisam ni o čemu pametnom tada razmišljala (smeh). Ipak, kako je vreme odmicalo i kako sam se dizajnirala, ilustrovala i tetovirala, budila mi se sve veća želja za tetoviranjem, a i potražnja se povećavala. Što sam više pažnje i energije usmeravala ka tetoviranju, to sam više imala i posla. Zvanično sam donela odluku kada sam dobila poziv da radim u jednom dizajn studiju koji i dalje mnogo cenim i poštujem i koji mi je delovao u tom momentu najzanimljiviji. Otišla sam na razgovor uzbuđena i pošto mi je ponuđena pozicija ja sam se izvinila i objasnila da sam otvorena za saradnju na projektima, ali ne i full-time zbog cilja da uspem u tetoviranju.

Oni su sva sreća bili divni i puni razumevanja, iako to nije bio mogući vid saradnje. Kada sam izašla iz kancelarije na ulicu, zatekla sam se sa svojom odlukom – neposredno pre toga završila sam grafički dizajn na Primenjenoj i uspevala nekako da živim od tetoviranja i od frilens rada. Tada sam shvatila da sam donela mnogo veću odluku nego što je tada to delovalo. Pomislila sam da ako sam imala drskosti da odbijem posao u dizajnu, moram u potpunosti da se posvetim tetoviranju. To sam i uradila i nikad nisam zažalila. I dalje sam zahvalna na toj ponudi koja mi je iskristalisala fokus.

Radiš tetovaže isključivo sa crnom bojom. Iz kog razloga?

Da, tetoviram samo crnom bojom sa minimalnim izuzecima. To je vid izražavanja koji mi najviše odgovara. Nikad preterano nisam znala da baratam bojama, možda je to i neka linija manjeg otpora, ali ja doživljavam da mene lično i dalje najviše vozi jaka kompozicija i kontrast koji postižem samo crnom bojom. Nisam isključiva, možda se to i promeni u nekom momentu, ne želim da se ograđujem od promena, ali zasad se i dalje osećam najproduktivnije sa crnom i mislim da tu ima još prostora za istraživanje i izražavanje.

Šta misliš o našoj umetničkoj sceni, primenjenoj i likovnoj, a šta o tetovažerskoj?

Mislim da imamo sjajnu scenu u odnosu na trenutnu situaciju u kulturi. Naravno da uvek može bolje i negde drugde je trava zelenija, ali ja imam puno poštovanja i veoma cenim kolege iz različitih branši umetničke scene. U državi gde kultura nije ni na poslednjoj rupi na svirali ili je vezana za politiku, smatram da ima dosta umetnika koji bez obzira na to imaju motivaciju i, najbitnije, potrebu da se izražavaju na svoj način. Ta potreba je neukrotiva i zbog te vatre se čini još specifičnijom. Što se tiče tetovažerske scene, pošto imam priliku da radim u šarenom tattoo kolektivu volim da razmišljam o tome kako mi, zajedno sa kolegama iz drugih studija, pa i iz susednih država koji su trenutno aktivni, pomeramo granice scene i ličnim autorskim pristupom menjamo način razmišljanja o tetovažama i o tom vidu umetnosti i ukrašavanja.

Smatram takođe da definitivno utičemo na generalno prihvatanje tetovaža i kao da širimo ciljnu grupu po raznolikosti mušterija koje sam imala prilike lično da upoznam unutar studija. Uglavnom imam pozitivno razmišljanje o nama i nadu za sve mlade ili buduće tetovažere da će pronaći svoj likovni izražaj i time doprineti kvalitetnoj raznolikosti na našoj tattoo sceni. To nas postavlja na kulturnu mapu koju sami gradimo.

Da li tetovaže koje imaš na svom telu nose određenu simboliku?

Naravno, a imam i one koje nemaju nikakvog smisla, što ne isključuje opciju da možda vremenom ne dobiju neku simboliku (smeh). Ni sam život nekad nema smisla niti je jedina poenta da ima smisao. Mi smo ti koji dajemo simboliku ili besmisao i to je jedna od čari tetovaža. Ona može da bude vezana za iskustvo, vid dodatne moći, čiste estetike ili samo osećaja ili ko zna još čega. Ja volim motive koji imaju i samo dobar vajb za sebe ili čine nas srećnim.