KAKO PREPOZNATI PERIMENOPAUZU: Saznaj sve o životnoj fazi koja kod žena može početi već u tridesetim

Da li ste znali za perimenopauzu - fazi prelaska u menopauzu?

Shutterstock

Iako su deo iste životne promene, menopauza i perimenopauza imaju različite simptome i načine tretiranja. O svim nedoumicama ili neočekivanim simptomima uvek je najbolje prvenstveno se konsultovati sa ginekologom, ali već sada možete se saznati o svemu što možete očekivati.

U nastavku donosimo odgovore na ključna pitanja o perimenopauzi.

Šta je perimenopauza?

Perimenopauza je period u životu žene koji obično traje nekoliko godina, a prethodi konačnom prestanku menstruacije.
Tokom te faze u životu žene događaju se velike transformacije, i to ne samo one u endokrinom i reproduktivnom sistemu, već i socijalne i psihološke promene.

Iako se perimenopauza često izjednačava s premenopauzom, ta dva pojma tehnički imaju različita značenja. Premenopauza je razdoblje u kojem nema simptoma perimenopauze ili menopauze. Žena i dalje ima menstruaciju i smatra se da je u reproduktivnim godinama. Mogu se dogoditi neke hormonalne promene, ali u telu nema značajnijih promena. S druge strane u perimenopauzi se počinju javljati simptomi menopauze.

Kada nastupa perimenopauza i koji su simptomi?

Iako kod nekih žena taj period počinje već u drugoj polovini tridesetih godina, prosečno većina žena ga iskusi u četrdesetima. Tokom perimenopauze nivoi estrogena i progesterona počinju biti nestabilni. Nivoi tih hormona po pravilu se smanjuju. Jajnici proizvode sve manje estrogena i progesterona, što izaziva teške simptome tipične za hormonske fluktuacije.

Prvi procesi počinju već u periodu od 4 do 7 godina pre dolaska odgovarajuće menopauze, tj. obično nakon 40. godine. Treba imati na umu da i pored pojave simptoma koji ukazuju na menopauzu, još uvek može se da zatrudneti i u periodu perimenopauze.
Te prirodne fluktuacije hormona u perimenopauzi su prirodne, ali često mogu izazvati različite simptome.

Simptomi zbog kojih možete posumnjati na perimenopauzu

Simptomi mogu biti kao kod menopauze – valunzi, nepredovna obilna ili oskudna menstruacija, problemi sa spavanjem, suvoća genitalnih organa i promene raspoloženja.
Ne morate nužno da pozovete lekara kada počnete sa perimenopauzom, ali on vam može propisati lek ako je potrebno. 

Da li da se javim lekaru?

Ulazak u perimenopauzu ne znači i da vam je odmah potreban lekar. Međutim, vaš ginekolog je taj koji vam može propisati terapiju za ublažavanje pojedinih simptoma.
Budući da simptomi mogu biti suptilni i javljati se povremeno, u početku možda nećete ni shvatiti da je u pitanju perimenopauza. No ako imate simptome koji vam otežavaju život poput valunga, promena raspoloženja ili promena u spolnoj funkciji, onda obavezno posetite doktora.

Kako znati da je perimenopauza gotova?

Većina stručnjaka slaže se da je osoba službeno ušla u menopauzu nakon što nije imala menstruaciju uzastopno 12 meseci. Neke žene završe u menopauzi ranije, neke kasnije, a većina žena tokom 50-ih godina oseća tu promenu.

Koje su to životne promene koje pomažu?

Iako zdrava i izbalansirana ishrana i uopšteno zdrav stil života ne moraju i ne mogu biti jedini lek za sve što nas muči, izbor o tome kako se hranimo i živimo ipak mogu imati veliki uticaj na kvalitet života u svakom periodu života, pa tako i u ovom. Od velikog značaja u fazi perimenopauze može biti povećan unos proteina, omega 3 masnih kiselina, vlakana i kalcijuma.
Dok je neke stvari potrebno ograničiti, poput zasićenih masti, visoko rafinisanih ugljenih hidrata i kofeina.

Uticaj perimenopauze na mentalno zdravlje

Nekoliko studija povezalo je perimenopauzu ss depresijom, kao i s pogoršanjem postojećih simptoma depresije. U dprovedenim istraživanjima najznačajnije simptome depresije prijavile su žene koje su imale najveću učestalost valunga. Bitno je da svaka žena u perimenopauzi pripazi na simptome depresije i kada ih oseti obavezno potraži pomoć.

Neki od simptoma depresije u perimenopauzi (i bilo kojem drugom razdoblju života) mogu biti umor i nedostatak energije, usporena kognitivna funkcija, nedostatak interesa za aktivnosti koje su vam inače prijatne, osećaj bezvrednosti, beznađa ili bespomoćnosti.
Ostali simptomi mogu uključivati promene raspoloženja, razdražljivost, plačljivost, pojačan bol, probleme sa spavanjem koji su posledica valunga i/ili noćnog znojenja.

Šta možete da učinite za sebe kada uđete u fazu perimenopauze?

Ono što se preporučuje kako biste sebi olakšali ovu životnu fazu jeste da se povetite redovnoj fizičkoj aktivnosti, raznovrsnoj izbalansiranoj ishrani i kvalitetnom snu koji je važan faktor u svim segmetima života. 
Morate znati da će u ovoj fazi života vaše telo prolaziti kroz brojne hormonalne promene koje će biti popraćene simptomima kao što su navale vrućine, odnosno valunzi i promene raspoloženja. Međutim, ovi saveti vam mogu pomoći kako taj period ne biste drastično osetili na svojoj koži.