Iako će mnogi reći da nas je pandemija "naterala" da promenimo brojne navike, dame, budimo iskrene - nekad (pogotovo zimi), brijanje nogu i pazuha radimo tek toliko da "održavamo" stanje, odnosno, gledamo da to proredimo što je moguće više. Iz svega toga su nastale i šale za "ljubavni tepih" i slično, ali činjenica je da sa "manje mrdanja iz kuće", manja i potreba da toliko često posegnemo za brijačem.
Ipak, neke su žene prestale da se briju kao lični izbor, nevezano za godišnja doba ili pandemiju.
Ako ćemo iskreno, uklanjanje dlačica nekada je bilo jednako važno za žensku higijenu kao i pranje zuba ili kose. Međutim, neke se žene prema ovom standardu lepote odnose kritički, jer "zašto muškarci ne moraju, i za njih nije nekulturno, a žene moraju?".
Ova tema, duboko je stigmatizirana u poslednje vreme, delom i zbog toga što je uklanjanje dlačica jedna od retkih estetskih tradicija koja je od lepote postala higijenska.
I slavne dame prihvataju dlačice na sebi
Mnoge žene danas imaju ogromnu presiju da moraju da uklanjaju dlačice sa tela, ali sve više je i onih koje dlačice prihvataju kao nešto najnormalnije, a među njima su i brojne poznate osobe i influenceri - od Džulije Roberts koja se 1999. na crvenom tepihu pojavila s dlačicama ispod pazuha, preko prelepe glumice Penelope Kruz koja se svojevremeno fotografisala za magazin Aie, podignutih ruku sa dugim maljama, pa sve do glumice Lole Kirke koja je 2017. na dodeli Zlatnih globusa nosila haljinu bez naramenica sa neobrijanim pazusima.
Nekoliko godina kasnije, glumica i model Emili Ratajakovski pozirala je za magazin "Harper’s Bazaar", pokazujući tamne dlačice ispod pazuha. "Ako odlučim da obrijem pazuhe ili ne, to zavisi od mene same. Za mene su dlačice na telu još jedna prilika za žene da iskoriste svoju sposobnost izbora - izbora zasnovanog na tome kako one žele da se osećaju i žele li imati dlačice na svom telu ili ne. Većinom volim da mi je sve glatko, ali ponekad ostavljam da mi dlačice na telu izrastu i zbog toga se osećam seksi", napisala je Ratajkovski u časopisu.
Pre dve godine, Beka Martinez koja je učestvovača u američkom rijalitiju "Bachelor", objavila je fotografiju u mini haljini sa neobrijanim nogama i na Instagramu napisala: "Napokon sam došla do tačke kada se ovako osećam potpuno prijatno. Prestala sam da brijem noge i pazuh pre otprilike godinu dana kao praksu ljubavi prema sebi. Odrasla sam mrzeći dlačice na telu". Dodala je i kako nije stvar u tome veruješ li ili ne veruješ u brijanje, već u tome da veruješ da si lepa, atraktivna i ženstvena, bez obzira na dlačice na tvom telu.
Zašto su žene počele da uklanjaju dlačice?
No zašto su žene uopšte počele da uklanjaju dlačice? Prema Rebeki Hercig, autorki knjige "Plucked: A History of Hair Removal", rat protiv dlačica na telu započeo je Darvinovom knjigom "Descent of Man" iz 1871. godine, gde je tvrdio da bi muškarci trebalo da budu dlakavi, a žene ne. Dlakave žene smatrale su se devijantnima, a istraživanje iz 1893. godine pokazalo je da su žene sa više dlaka na licu češće lude. Uz to, Havelok Elis, naučnik koji se bavim ljudskom seksualnošću, verovao je da je puštanje dlaka kod žena, "povezano s kriminalnim nasiljem, snažnim seksualnim instinktima i neverovatnom životinjskom snagom".
Međutim, uklanjanje neželjenih dlačica postalo je široko rasprostranjeno tek početkom 1900-ih, kada je glatka koža postala obeležje lepote, a kada su rukavi i porubi suknji postajali sve kraći.
"U izuzetno kratkom vremenu dlačice na telu postale su odvratne za američke žene srednje klase, a njihovo uklanjanje - način da se odvoje od ljudi niže klase i imigranata", piše Hercig u svojoj knjizi, i dodaje kako je, do 1964. godine, 98 odsto Amerikanki redovno brijalo noge. Hercig tvrdi da stigmatiziranje dlaka na ženskom telu može "proizvesti osećaj neadekvatnosti i ranjivosti, osećaj da su ženska tela problematična onakva kakva su prirodno".
Baciti brijač ili ne?
Uklanjanje dlačica ili ne lični je izbor - neke su žene prestale da se briju kao čin ljubavi prema sebi i kao čin prihvatanja, a neke jednostavno nemaju dovoljno vremena ili strpljenja uključiti uklanjanje dlačica u deo svoje bjuti rutine. Takođe, postoje žene koje nose dlačice u znak pobune, kao i one koje štite svoja tela od iritacija uzrokovanih uklanjanjem malja na ovaj način. Dlačice na telu ili njihov nedostatak, lični je odabir koji bi se mogao menjati života, a glavna je poenta u tome da ta odluka treba da se temelji na ličnom osećaju, a ne na tome šta društvo ili drugi ljudi misle.