TO SU SAMO DLAKE, U ČEMU JE PROBLEM? Zašto sve više poznatih žena više neće da brije pazuh

Davne 1999. godine, kada je ljupka Džulija Roberts zakoračila na crveni tepih, entuzijastično mašući rukom uzbuđenim fanovima na premijeri filma „Notting Hill“ ispod rukava šljokičave crvene haljine izvirio je dlakavi žbun. Taj momenat biće zauvek zacementiran u istoriji pop kulture i za mnoge on označava određenu prekretnicu.

 "Prosto nisam dobro iskalkulisala dužinu rukava sa mahaljem i ta kombinacija je učinila da otkrijem nešto lično o sebi. To nije bila nikakva poruka za druge, već jedna od spoznaja koju sam kao čovek, poslala samoj sebi".

Kako god bilo, njen dlakavi pazuh možda nije bio osmišljen da pošalje konkretnu poruku, ali je definitivno uticao na ostale žene koje su od tada krenule da prate taj trend. Šta više, skorašnja istraživanja pokazuju da jedna od četiri žene ispod 25 godina starosti više ne brije pazuh.

Međutim, iako je ovo poslednjih godina veliki trend na Instagramu, Sofija Loren je bila poznata po tome da je bez imalo stida pokazivala svoje dlake ispod miške još pre 50 godina. Madona je nebrojeno puta nastupala neobrijana, dok njena ćerka Laudres Lion danas neguje isti imidž. Pored njih imamo i dame pretežno mlađih generacija poput Bele Torn, Kare Delavin, Majli Sajrus i drugih.

Ima i mnogo onih koje otvoreno zagovaraju stav da žena treba da ima izbor. Puštanje dlaka ispod pazuha je čin osnaživanja žene i njenog prava da se oblači kako želi, šminka kako joj se sviđa pa i brije gde želi i ako želi. Model i glumica Emili Ratajkovski je na svom profilu poslala upravo ovu poruku i zaključila: "Radite ono što predstavlja vas dame, šta god to bilo".

Ako ste se posle ove priče zapitale kako je živeti sa dlakama ispod pazuha evo odgovora. Anja Paspalj, urednica kulture i lifestyle sekcije u magazinu ELLE vam iz prve ruke prenosi iskustvo.

"Pre svega je bilo pitanje radoznalosti. Meni, kao ljudskom biću, je prirodno da rastu dlake po telu i trenutak kada sam osvestila da od ranog puberteta otklanjam svaku dlaku za koju se smatra da “ne treba da bude tu” i da zapravo ni ne znam kako izgledam sa neobrijanim pazuhom, je bio trenutak kada sam razumela da sam čin otklanjanja dlaka nije prirodno stanje stvari i da podrazumeva još nešto što je nametnuto ženama kao jedini prihvatljiv i pristojan način bivanja.

Naravno, ovaj potez i svako nonšalantno istezanje ruka preko glave su ljudi smatrali otvorenim pozivom za komentarisanje. Fizički, ni u jednom trenutku mi nisu smetale dlake, a čak ni predrasuda da imanje dlaka podrazumeva češće znojenje nije tačna. Čak naprotiv, manje sam imala potrebu za dezodaransom nego kada sam se redovno brijala.

Posle nešto više od godinu dana sam se obrijala i bilo je potpuno neobično podsetiti se na taj osećaj. U tom trenutku nije bilo ni jednog razloga za to osim što sam želela promenu, kao kada poželim da imam dužu kosu pa se posle par godina predomislim i skratim."

Na kraju krajeva, što ne bismo dali sebi prostora da isprobamo sve, a pogotovo nešto što je zaista prirodno stanje tela, bez obzira na to što nas pojedinci ubeđuju u suprotno? Šta vi mislite?