Pitanje je da li bi Džozef Bajden uspeo da pobedi Donalda Trampa na izborima za predsednika Amerike da u kampanji, rame uz rame s njim, nije bila Kamala Haris. Ona je, prosto, bila oličenje svega onoga što je Bajden nudio naciji ukoliko uđe u Belu kuću - slobode, jednakih prava i mogućnosti za svakoga, bez obzira na pol, rasu i poreklo. Kamala je bila direktan udarac u Trampovu najslabiju tačku, pošto ga je javnost optuživala za mizoginiju i rasizam.
Ulazeći u Belu kuću, Harisova, koja, osim što je prva žena na poziciji potpredsednika Amerike, predstavlja i crnu populaciju, a ima i južnoazijsko poreklo, izjavila je: "Možda sam prva žena na ovom mestu, ali se zaklinjem da neću biti i poslednja. Svaka devojčica koja sada ovo gleda zna da živi u zemlji mogućnosti."
"Razmišljam o generacijama žena - crnih, azijskih, belih, latino i indijanskih - koje su popločale put do ovog trenutka. Ženama koje su se borile i žrtvovale mnogo toga za jednakost, slobodu i pravdu za sve, posebno crne žene, koje često previđamo iako predstavljaju kičmu naše demokratije," dodala je.
Takođe, istakla je značaj običnog čoveka koji je svojim angažovanjem doprineo ovoj pobedi.
"Četiri godine marširali ste i organizovali se u borbi za jednakost, pravdu, život i našu planetu. Isporučili ste jasnu poruku, da birate nadu, jedinstvo, poštenje, nauku i, da, istinu. I kada se Amerika našla na raskrsnici, vi ste omogućili da za nju osvane novi dan."
Činjenica je da će u Kamalu Haris tokom naredne četiri godine biti uprto više očiju nego u njenog novog šefa, Džozefa Bajdena. Osim izazova koji ih čekaju kao tandem, a to su zdravstvo, socijalna pravda i ekonomski oporavak, nakon što su ušli u kabinet posle prvog američkog predsednika koji nije otpočeo nijedan rat van teritorije ove zemlje, svetska javnost svakako će pomno pratiti spoljnopolitičke poteze Amerike. Jer, ko od nas nije pomislio da u svetu kojim bi vladale žene ne bi trebalo da bude rata?