Za početak jedno „intimno“ pitanje, što bi se reklo, da pređemo odmah na stvar. Bez čega ne biste mogli da zamislite svoj život? Ili, da budemo manje radikalni, bez čega ne izlazite iz kuće (osim ključeva, novčanika, a odnedavno i maske)? Naravno, mobilnog telefona. Kada i zbog čega je ovaj uređaj postao nezamenjiv deo naših života? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, neophodno je da se vratimo malo u, ne tako davnu, prošlost.
Kao nešto stariji pripadnik popularno nazvane generacije milenijalaca odlično se sećam ere VHS kaseta, dial-up interneta, flopi diskova i monofonih melodija. Novije generacije će možda morati da guglaju ove pojmove, a čak nisam ni spomenula relikt devedesetih, famozni pejdžer. Pre samo dvadesetak godina mobilni telefoni nisu imali čak ni kamere, već su služili samo za razmenjivanje poziva i SMS poruka, a sada, uz pomoć ovog uređaja koji staje u ruku i džep, imamo mogućnost da fotografišemo, snimamo, pretražujemo internet, razmenjujemo mejlove, komuniciramo posredstvom video-poziva i chat aplikacija, čitamo knjige i vesti, slušamo muziku, plaćamo račune, šopingujemo, naručujemo hranu, gledamo filmove i serije, igramo igrice ili jednostavno provodimo vreme na nekoj od popularnih društvenih mreža. Mogućnosti su brojne i možda je upravo to odgovor na čuveno pitanje zbog čega „ne ispuštamo telefone iz ruku“. Reklo bi se da nam ova naprava zaista umnogome olakšava život, ali ima li i nuspojave?
Dok su nekada mobilni telefoni bili pojam i luksuz, danas nije retka pojava da ljudi poseduju i po dva telefona, privatni i službeni. Istina, internet, mobilni telefoni i računari su u velikoj meri olakšali i ubrzali komunikaciju, a samim tim i doprineli efikasnijem obavljanju svakodnevnog posla i funkcionisanju života jer su zahvaljujući njima srušene barijere, pre svega u pogledu prostora, a zatim i vremena. Međutim, istovremeno su srušene i granice između privatnog i poslovnog, slobodnog i radnog vremena. Pa ćete tako često uhvatiti sebe kako na kafi sa prijateljima proveravate mejlove, a na poslovnom sastanku skrolujete po Instagramu. Dodatno, upravo iz razloga što nam je sve dostupno odmah i bukvalno nadohvat ruke, postali smo nestrpljivi, a neretko i lenji. Zbog toga ne možemo da zamislimo svoj život bez mobilnog telefona jer se zapravo u njemu i nalazi naš život, posao, porodica, prijatelji i još mnogo toga.
Smete li da pogledate „screen time“ statistiku na svom mobilnom telefonu?
Da budem iskrena, svakog ponedeljka kada mi stigne „weekly report“ samo sklonim notifikaciju jer se ne usuđujem da je pogledam „u oči“. Mada se lično uvek pravdam time „to mi je posao, bavim se digitalnim marketingom“, ponekad se i sama zapitam da li je zaista neophodno da baš uvek budem dostupna i prisutna. Stoga sam nedavno uradila jedan „eksperiment“, potpuno sam ugasila telefon na 24 sata i, zamislite čuda, ništa se epohalno nije dogodilo niti sam bilo šta značajno propustila. Eksperiment uspeo – pacijent preživeo.
Kada smo obrnuli redosled, pa umesto prve jutarnje kafe dan započinjemo čitanjem mejlova, a društvene mreže proveravamo pre nego što stignemo i da se umijemo? Zbog čega spavamo pored telefona? Da li zato što nam olakšava život ili zbog toga što ne možemo da zamislimo život bez njega? Ova, ali i brojna druga pitanja, mnogi su počeli da postavljaju nedavno nakon gledanja popularnog Netflix dokumentarca „The social dilemma“, u okviru kog je nekolicina eksperata i bivših rukovodilaca popularnih platformi poput Googlea, Facebooka, Pinteresta i drugih pokrenula pitanje koliko zapravo društvene mreže utiču na naš svakodnevni život, ali i mentalno zdravlje.
Kao možda dva najveća problema izdvojili su se ulepšano predstavljanje realnosti, koje prevashodno kod mladih izaziva manjak samopouzdanja, a zatim i sve veći broj lažnih vesti i nemogućnost da se izborimo sa morem informacija kojima smo svakodnevno izloženi. Iako su nekoliko dana svi pričali samo o ovoj temi, šta mislite koliko njih je zapravo nešto i uradilo po tom pitanju?
Mobilni telefoni, internet i društvene mreže su nam zaista mnogo toga doneli, ali su nam u isto vreme i oduzeli nešto najdragocenije, a to su vreme i pažnja. Priznajte, koliko puta vam se desilo da uzmete telefon samo da biste proverili koliko je sati ili vremensku prognozu, a završili radeći nešto sasvim treće?
Postavlja se pitanje gde i kako postaviti granicu. Iako možda deluje kao nemoguća misija, zapravo nije neizvodljivo. Ne morate pribegavati radikalnim merama poput mene i isključivati telefon na 24 sata, ali možete podesiti „screen time“ na određeno vreme i isključiti sve osim neophodnih notifikacija ili pak dok radite privatni telefon sklonite iz vidokruga, kad idete da se vidite sa prijateljima „zaboravite“ telefon kod kuće, a kada krenete na spavanje ostavite mobilni u drugoj prostoriji. Možda nam još nisu neophodne velike promene, ali nekoliko manjih će nam sigurno biti od koristi.
Kao i za sve u životu, i ovde je bitan balans jer nekada je zaista offline pola zdravlja. Mi upravljamo tehnologijom, a ne ona nama. I ne zaboravite, o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama posavetujte se sami sa sobom.
piše: Jelena Ovuka, @dzindzerka, digitalni marketing menadžer
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima