Kako piše "Meri Kler", došlo je do ozbiljnog pomaka na polju "telesne pozitivnosti", ali još uvek ima previše fitnes kurseva i instruktora koji govore da "stešete te kukove" ili "sagorite višak kalorija". Prema ovom uglednom časopisu, dakle, to je veoma pogrešno i univerzitet u Bristolu zbog toga dobija pregršt pohvala sa svih strana sveta.
Direktorka "Wellbeing mreže" bristolskog univerziteta Ebi Džesop smatra da ovakav jezik tiho štiti stigmatizaciju zbog telesnih osobina.
U svom blogu, na sajtu Instituta za politiku visokog obrazovanja, jedan diplomac je napisao da ta vrsta komunikacije zapravo promoviše "toksične ideale kulture dijeta", kao da mršavo znači zdravo, a da trening postoji isključivo zbog skidanja kilograma.
Istraživanje na ovom univerzitetu otkrilo je da čak 20 odsto studenata veruje da ima poremećaj u ishrani, uz naglasak na to da bi trebalo da imaju pozitivniji stav prema vežbanju i uživanju u životu.
I upravo to je ono što Univerzitet ovim svojim potezom pokušava da popravi: ideja je stvoriti inkluzivnije fitnes okruženje za sve, pa instruktori raznih fizičkih aktivnosti sada prolaze obuku na kojoj bi trebalo da steknu svest o tome koliko "debelofobični jezik", kultura dijeta i stigma prekomerne težine negativno utiču na motivaciju za fizičku aktivnost kod onih kojima je, zapravo, najpotrebnija.
Pozivajući i druge britanske univerzitete da podrže ovu inicijativu, Ebi Džesop kaže da je krajnji cilj promeniti retoriku kako bi se sportski programi učinili pristupačnim i zabavnim, oslobođenim stigmi, debelofobičnog jezika i srama zbog sopstvenog tela.
Kroz saradnju sa najvećom humanitarnom organizacijom za borbu protiv poremećaja u ishrani BEAT, Bristolski univerzitet se nada da će obrazovanje kadrova na temu kulture dijeta i debelofobičnog jezika stvoriti zdraviju atmosferu u rekreativnom sportu i samim tim smanjiti rizik od poremećaja u ishrani.
Ipak, pitanje je koliko društvo može da zaštiti pojedinca od kritičkih stavova okoline i da li je to uopšte potrebno. U nauci je već dobro poznato da prezaštićenost jedinke dovodi do atrofije njegovih socijalnih sposobnosti, kao i da, kad se prezaštićenost javi u odrastanju, najveći procenat dece odraste u osobe koje imaju konstantno nezadovoljstvo. S druge strane, najuspešniji ljudi su gotovo po pravilu oni koji su kroz detinjstvo, odrastanje i mladost morali da se bore mnogo više od prosečnog čoveka. Ipak, trendovi su trendovi.
A kada je reč o trendovima, za sad se još uvek čini da je, kad je reč o inicijativi za telesnu pozitivnost, najbolji učinak imala plas sajz model Ešli Grejem, koja je na ličnom primeru pokazala da su, baš kao i godine, kilogrami samo broj.
Mračne tajne koje slavni kriju od sveta: Sa 14 zatrudnela, a on je otkrio da mu je sestra zapravo majka
6 pristupačnih brendova torbi, a nisu Zara i H&M: Ove sezone biramo favorite trendseterki s Instagrama
6 znakova da vam je hitno potreban odmor: Ne ignorišite ih, već proverite da li je vreme za pauzu
3 mantila koje Francuskinje nose ove jeseni: Na ulicama Pariza dominiraju neobični krojevi i različite boje
Ulje za rast kose koje nema konkurenciju: Dodajte par kapi i šampon ako vam fali gustina i dužina