Master psiholog i sertifikovani psihoterapeut Jelena Dragićević - Berat dalje ističe:
"Njihova percepcija je naglašenija, oni detaljnije opažaju i često intenzivnije osećaju, pa samim tim su češće preplavljeni onim što im se dešava. Ova naglešena percepcija se ne odnosi samo na emocionalnost, što se najčešće misli, već i na sva ostala čula, te tako hipersenzitivnost obuhvata i čulo vida, sluha ili dodira. Osobe naglašene senzitivnosti mogu biti osetljive na jaču svetlost i buku, ali mogu i preciznije opažati finese, te tako pažnju poklanjati detaljima i bolje od ostalih predviđati ishode nekih situacija. U svakodnevnom životu ova sklonost se često povezuje sa intuicijom."
A kako da razlikujemo hipersenzitivnost od introvertnosti? Jelena daje odgovor:
"Ljudi ovu osobinu češće povezuju sa stidljivošću, povučenošću, osamljenošću ili okrenutošću prema sebi što nikako nije isto što i pomenuta osobina. Gorenavedene su naučene iskustvom, odrastanjem…. Ono što se često dešava je da hipersenzitivni zbog straha da bi drugi mogli da ih povrede ili osude zbog ove osobine biraju povlačenje kao svojevrsnu adaptaciju okolini i trendu “jakih” koje ništa ne može da uzdrma. Postupajući na ovaj način oni čak i pred sobom ostaju sa utiskom da je ova osobina loša i da je treba iskoreniti što niti je moguće, niti je potrebno jer se hipersenzitivnost može posmatrati I kao dar koji omogućava bolji kontakt sa sobom, lakše razumevanje i prihvatanje svojih i tudjih reakcija."
Mozak hipersenzitivnih ljudi se u neurološkom smislu razlikuje.
"Istraživanja pokazuju da se svaka peta osoba rađa kao hipersenzitivna. Radi se o genetskoj predispoziciji, odnosno hipersenzitivnost se nasleđuje. Smatra se da ove osobe imaju fino podešen centralni nervni sistem, pa stimulanse iz okoline, kako pozitivne, tako i negativne, procesuiraju mnogo dublje i intenzivnije nego prosečne osobe. Ovo prestavlja ogroman izazov za visoko osetljivu osobu, u svetu koji je preplavljen spoljašnjim stimulansima, pa samim tim dobar deo svog vremena oni provode u
odmeravanju svojih reakcija i donošenju odluka. Takođe, dokazano je i da ovi ljudi češće koriste desnu
hemisferu što ih čini kreativnijim u radu i razmišljanju."
Mozak hipersenzibilnih ljudi drugačije reaguje na dopamin (hormon odgovoran za dobro raspoloženje). Jednostavno rečeno on je motivišući faktor, nagoni nas da želimo da radimo određene stvari, a zatim daje osećaj pobede ili zadovoljstva kada ih uradimo. HSP-ovce jednostavno manje podstiču spoljni motivišući faktori i "nagrade". Slično introvertima, oni nisu toliko uzbuđeni zbog stvari koje druge uzbuđuju, poput napredovanja na poslu, povišice ili pripadanja određenoj društvenoj grupi. Zbog ovoga oni su uzdržaniji i pažljiviji dok procesuiraju informacije. Visoko podsticajne situacije ih najverovatnije na kraju preplave, prenosi sajt Highlysensitive refuge.
Neuroni ogledalasu aktivniji kod HSP osoba. Oni igraju veliku ulogu u mozgu i pomažu da shvatimo šta neko radi ili doživljava na osnovu njihovih postupaka. U suštini, ove moždane ćelije upoređuju ponašanje druge osobe sa momentima u kojima ste se vi sami tako ponašali. To je važno iz puno razloga, ali najbitnije jeste funkcija osećanja empatije i saosećanja sa drugima. Kada prepoznamo bol (ili radost) kroz koju neko prolazi i povežemo se s njim, to je zbog neurona ogledala. Više ovakvih neuronskih aktivnosti znači i da je osoba empatičnija - poput HSP osoba.
Kakve su zaprave te poteškoće sa kojima se suočavaju?
"Osećaju se drugačijim, ali svakako treba napomenuti da se ne radi o bilo kakvom poremećaju ili bolesti. Pod uticajem okoline ovi ljudi su često naučeni da budu povučeni, stidljivi ili inhibirani, budući da je ova njihova crta nailazila na neodobravanje uz obavezan savet “Ti moraš da ojačaš, ne smeš biti previše emotivan”. Međutim, ono što se zanemaruje je činjenica da je ova osobina nepromenljiva i da istu nije nužno menjati, čak i da je to moguće. Primera radi emocije su značajne i javljaju se samo kada se spolja dešava nešto za nas veoma važno, one nam pomažu da učimo iz vlastitog iskustva, pa tako to dublje procesuiranje informacija može biti veoma korisno, budući da kad smo u kontaktu sa svojim osećanjima, možemo često i predvideti naše reakcije koje se javljaju u određenim situacijama. Tu ne može biti viška, u pitanju je osobina koju kao takvu treba i prihvatiti. Iskustvo pokazuje da hipersenzitivni ljudi uglavnom to tako i shvataju, ali kada je okolina u pitanju, dosta često je se odriču zarad izbegavanja osude."
Sa druge strane, kako Jelena kaže, hipersenzitivnost može biti i dar.
"Prednosti svakako postoje i ono što je možda i najvažnije je da ovu svoju osobinu ne treba doživeti kao
etiketu koja označava izvesnu lošu osobinu ili manu koje se treba osloboditi. Kada se radi o
hipersenzitivnoj osobi, često govorimo o nekome bogatog unutrašnjeg sveta, nekome ko poznaje svoje i
tuđe emocije, obraća pažnju na njih i svoje reakcije pažljivo bira u odnosu na to kako se oseća. Smatra se i da su ovakve osobe često vrlo inteligentne, intuitivne, kreativne, sklone dubokom razmišljanju i
procesuiranju. Visoko senzitivne osobe su naglašeno osetljive iza druge ljude, veoma rano razvijaju
empatiju i saosećanje, samim tim kasnije su sjajni u oblasti pomažućih profesija i tu ostvaruju velike
uspehe."
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima