Internet se s pravom piše velikim slovom!
Volim internet. Toliko, da kad god naletim na nešto super to odmah i podelim na svom Fejsbuk profilu. Na taj način, često nesvesno, odajem mu počast i isplaćujem dug. Kako bih drugačije, da nije bilo divnih ljudi koji nesebično dele na mreži, mogao da naučim toliko na internetu?
Nekada, ne toliko davno, svet je bio – spor. Zapravo prespor, ali i preskup. Putovanje preko okeana trajalo je više nedelja i koštalo je čitavo bogatstvo. Danas, informacije i podaci gotovo brzinom svetlosti preleću svet uzduž i popreko i sve je instant dostupno. Od obične virtuelne, nespretno dizajnirane i nefunkcionalne oglasne table i mesta na kom obitavaju čudaci i štreberi, internet je postao bezgranično igralište za sve moguće aktivnosti. Danas ljudi rade, uče, kupuju, dejtuju, prebacuju velike i male količine novca… na internetu.
Na primer, živite u zabačenom, minus-dvadeset-stepeni-više-od-pola-godine prehladnom mestu u Rusiji, ili u brdovitom mestašcu u istočnom Pakistanu, ili u „čuvenoj“ Maloj Moštanici. I, recimo, interesuje vas, najviše na svetu, Pinokio. Ili istorijat razvoja čipova u mobilnim telefonima. Pakao. Ispostavlja se pak negde na netu, gle čuda, postoji zajednica pasioniranih čudaka koji se lože na isto. Jednog tmurnog dana slučajno ste to otkrili iako ste bili užasnuti svojom očajnom sudbinom celo jutro. Nazovimo to „niste sami“ otkrovenjem. Šta god da vas interesuje, koliko god retko delovalo na prvi pogled, verovatno i nije toliko retko. Možda je sredina u kojoj živite mala, ali niste sami. Velika je verovatnoća da za šta god da se uhvatite postoje horde ljudi širom sveta slične vama. Na internetu. I verovatno je moguće da sa nekim od njih stupite u kontakt već bukvalno sutra. Nije li to predivno?
Bum, zahvaljujući internetu, ceo svet nam je (potencijalno) dostupan. I svaka osoba na drugom kraju sveta. I to iz godine u godinu, jevtinije. Ako se sećate onih ciglastih mobilnih telefona, koštali su hiljade maraka. Danas možete da dobijete nov telefon i neograničen mobilni net za jednu do dve dnevnice. Opadanje ionako niskih troškova sve je veće. I dalje, svakako, postoji digital divide, ali na tome rade i države, i organizacije civilnog društva, i lokalne i globalne, i fondacije, i mnogi drugi. Za očekivati je da će troškovi interneta i alati za njegovo korišćenje i učestvovanje na njemu u skorije vreme biti nula. U takvom, povezanom, jevtinom, svetu, svakodnevno nastaju neverovatne nove stvari.
Maltene beskonačna internet ekonomija
Tako i u Srbiji žive i rade oni koji maksimalno koriste mogućnosti interneta. Ti neki, čak često ne ni mladi ljudi, koji rade po kafićima, jezerima i planinama i zarađuju po pet prosečnih srpskih plata uz minimalni nivo stresa i fleksibilno radno vreme nisu nikakvi vanzemaljci, već pre svega umesto u maloj i zatvorenoj, učestvuju u svetskoj ekonomiji. Na internetu. Ova, velika, maltene beskonačna internet ekonomija svakodnevno postaje sve veća i veća i zanimljivija.
Pre interneta nije bilo moguće iz Srbije raditi za klijente iz Londona, Melburna ili Njujorka, ili nazivati osobu iz Južne Amerike kolegom. Ili netvorkovati sa ljudima iz Brazila ili Singapura po forumima, Quora-i, Reddit-u, mejling listama ili Fejsbuk i LinkedIn grupama. Morao si da sedneš u avion za koji nemaš kintu. Danas je sve to moguće, i desetine i stotine miliona ljudi širom sveta svakodnevno koriste ove blagodeti.
Za razliku od starog, regularnog, manuelnog sveta, na internetu važe nekakvi drugačiji, izuzetno moćni principi. Kako je neko britko primetio, postoje dve stvari koje mogu da skaliraju do iznemoglosti: sadržaj, na primer pisana reč, i softver. Trošak replikacije je minimalan ili čak nula. Jednom nešto napravite i koristi se bezbroj puta. Isto tako, može i da se naplaćuje bezbroj puta. Magično.
Takozvana ekonomija kreatora
Ukratko, ljudi koji stvaraju zanimljiv i koristan sadržaj, sami ili sa jako malim timom, proizvode i distribuiraju sadržaj koji neki drugi ljudi koriste i za to bivaju plaćeni. Na jednoj strani su osoba ili mikrotim ljudi, a na drugoj stotine, hiljade i desetine hiljada ljudi.
Negde sam zakačio da je model pretplate prvi realizovao Bendžamin Frenklin, u svojoj biblioteci, u Filadelfiji. Prilično jednostavna stvar, je li: za mesečnu pretplatu imate pristup određenom dobru.
Verovatno ste čuli sa OnlyFans? Između erotike i lake pornografije i pratećih kontroverzi, aplikacija pruža mogućnost svojim korisnicima da monetizuju pažnju svojih pratilaca. Poenta je u modelu, ne u svim tim ženama koje zarađuju i basnoslovne svote novca na platformi. Model je univerzalan. Vrednost, ma kakva ona bila i u čemu se sastojala, koju kreira jedna osoba, koristi mnogo aktera – kupaca. Na nekoj drugoj strani spektra, izvesni Ben Tompson vodi jedan od najcenjenijih i najčitanijih tech blogova i njuzletera na svetu. Čitaju ga mahom ljudi iz tech industrije, i to vrlo specifična fela. Godišnje, samo za rad na tome, prihoduje oko 30 miliona dolara. Ben čita, razmišlja, analizira, piše i deli svoja razmišljanja sa svetom na Tviteru i time pomaže desetinama hiljada svojih pretplatnika da bolje razumeju najrazličitije aspekte tehnološke industrije. Deo sadržaja je besplatno dostupan, ali određene analize zahtevaju pretplatu. Ili Džo Rogan, superteška kategorija. Podcast koji vredi milijardu dolara.
„Ekonomija kreatora“, uopšte, jedan je od zanimljivijih trendova na internetu danas. Sve češće, da se na primer držimo pisaca – novinari, ali i profesionalci iz raznih industrija skloni pisanju, posežu za kreiranjem sadržaja koji naplaćuju preko mesečnih i godišnjih pretplata. U većini slučajeva u pitanju je „one man show“. Više istaknutih novinara u Sjedinjenim Američkim Državama proteklih par meseci napustilo je svoje novinarske kuće i počelo da vodi svoj plaćeni njuzleter. Zarađuju višestruko više i ne podležu bilo kakvim cenzurama i uređivačkim politikama. Sve je više gotovih softverskih „ključ u ruke“ rešenja koja olakšavaju život kreatorima najrazličitijih profila tako što im rešavaju sve probleme koji se isprečavaju na putu uspostavljanja monetizacije sadržaja. Automatizovane pretplate, automatsko slanje i sve ostalo neophodno da bi kreator mogao da radi ono što i treba da radi – da kreira sadržaj i vrednost za svoje korisnike. Ne treba ti tim developera, stručnjak za plaćanja, administracija, a promocija direktna na društvenim mrežama.
Formula za razmišljanje
Famoznih milion dolara sa početka teksta. Šta treba postići da biste ih zaradili, za godinu dana? Pet hiljada ljudi, dvadeset dolara mesečno. Ništa više, ništa manje. Stvar i nije toliko komplikovana? Ako je ceo svet tržište – a jeste – stvar postaje dosta zanimljiva. Kako, evo jednog primera za razmišljanje, ovu formulu primeniti u kontekstu budućnosti obrazovanja, ciljajući ozbiljnu zaradu.
Procena je da će tržište internet obrazovanja porasti više puta u narednih nekoliko godina. To znači da će biti potrošeno više puta više para. Bez ulaženja u razloge, to svakako predstavlja interesantnu mogućnost, pa i za ljude iz Srbije. Samo pretprošle godine, samo u Americi, ovo tržište je ukupno bilo vredno 101 milijardu dolara.
Koliko toga ste naučili na internetu? A koliko toga ste podučavali druge?
Ono što je zanimljivo kao trend jeste da obrazovanje na internetu takođe prolazi transformaciju. Poznavaoci prilika i industrije vele da će biti mnogo više učenja u okviru zajednica. U najkraćem, umesto pasivnog slušanja i/ili interakcije samo sa predavačem, proces učenja se zbiva u okviru zajednica gde se uči jedni od drugih. Zajednice u okviru kojih se uči, zajedno.
Koliko god usko bilo ono što vas interesuje ili što znate jako dobro – vraćamo se ovde na početak teksta i „nisam sam“ momenat – verovatno postoje još milioni ljudi širom sveta koji dele baš te muke. Pisanje pisama. Ili pesama. Ulaganje u nekretnine. Ili u akcije na berzi. Mikrodoziranje. Prodaja osiguranja. Bitkoin. Pisanje za finansijske profesionalce koji hoće da napreduju u karijeri. Slikanje. Veća jutarnja produktivnost. Kako doći do prvog frilens klijenta na daljinu? Početnike greške preduzetnika? Pisanje CV-ja. Niz je moguće nastaviti u hiljadu smerova. Milionski auditorijumi. Sigurno znate nešto baš baš dobro? Ili nekoga ko nešto zna „najbolje na svetu“? Njih pet hiljada plati pretplatu. Pet hiljada je promil ukupnog broja ljudi kojima se može rešiti problem. Minimum 10 platformi pruža celu tehnologiju za pedesetak dolara mesečno. Nekada, opet ne toliko davno, postavljanje takvog sistema koštalo bi desetine hiljada dolara plus zavrzlame sa desetinama ljudi. Zamislite Fejsbuk grupe, samo mnogo bolje i funkcionalnije dizajnirane, sa mogućnošću kačenja video-kurseva, automatizovanim naplatama, profilima članova. Ceo paket, za zajednice koje uče skupa.
Nemam zaključak. Bilo šta od gore navedenog, kao i uopšte bilo šta vredno u životu, nije lako i zahteva znoj. Ali sam spreman da tvrdim da nikada nije bilo lakše i da svakako vredi – pokušavati. Možda i milion i više dolara.
piše: Filip Milenković, digitalni aktivista, konslutant i preduzetnik