"NAJDUŽA SAHRANA KOJOJ JOŠ UVEK PRISUSTVUJEM JE SAHRANA STARE SEBE" Reči srpske influenserke svako bi trebalo da pročita

Srpsku influenserku Ivanu Marinković Mandić, poznatiju kao Ivanu Frajerku pratioci su upoznali najpre kroz blog "Jedan frajer i bidermajer".

"U poslednjih godinu dana u koje se smestila očeva smrt, razvod, otkaz dugogodišnje saradnice, iznenadni odlazak na operacionom stolu za vreme transplatacije snajine rođene sestre od 23 godine, podela prijatelja, strah za egzistenciju i posao, malo je reći da sam se pogubila.

Naizmenično se smenjivala smrt sa odlascima i više nisam znala šta sutra sprema. Srce je lupalo, strahovi su divljali. Nisam smela sa detetom da izađem napolje, sve vreme sam imala osećaj da će se nešto strašno desiti i da neću uspeti da predupredim nevolju. Separacija je razvaljivala, čekala sam da neko dođe da mi kaže da je kraj i da me iščupa iz sopstvenog života.

U kratkom periodu smestilo se toliko bola da više nisam znala odakle da izvučem snagu da svako jutro ustanem, obučem se, spremim dete za vrtić, a sebe za posao. Želela sam da ležim danima, da ne perem kosu, da slinim, da se raspadnem i da ništa pod milim bogom ne moram.

Često nemamo prostora za ispoljavanje emocija od brzine koju živimo. Sve nas to kad-tad stigne i hteli-ne hteli, moramo se suočiti sa svojim ranama, ali i odgovornostima jer smo jedino mi oni koji mogu duboko da pogledaju unutra.

Kada preuzmete odgovornost za sebe i ne preuzimate tuđu i shvatite da je uloga omnipotentne pozicije držanja kontrole totalna besmislica i da ne zavisi baš sve od vas, da možete da se raspadnete i sve ovog trenutka da propadne, ceo život koji ste dosad živeli, počnete da prihvatate. U tom prihvatanju razumete da ste imali milion i jednu opciju koju niste ispunili, da ste sto puta grešili. Počnete da opraštate sebi povrede iz nehata, bolje niste znali. Isto tako i oni koji su povredili vas, bolje nisu umeli. Počnu da vas napuštaju ljudi koji nisu mogli sa vama u životu. Jer da su mogli, bili bi.

Najduža sahrana kojoj još uvek prisustvujem jeste sahranjivanje stare sebe. Od trena kada sam shvatila da ženu koju sam godinama izgradila moram da sahranim da bih se ponovo rodila, do trena pravog krckanja ega, treba vremena.

Svaki trenutak porođajnih bolova ne želim da menjam. Samo tako dolazi vaskrsenje u sebe koji jesmo. Možda smo drugima bili previše ili premalo, ali stvoreni smo uvek i oduvek taman koliko nas treba".

Na Ivanine reči, teško da možete ostati ravnodušni. Zapravo, podsetila nas je da ovako nešto svakome može da se desi i dala svetao primer kako se sa takvim problemima nositi. Jedno je sigurno, u moru modnih i bjuti influenserki, definitivno nam treba neko kao Ivana, od koga zaista možemo da naučimo kako se uhvatiti u koštac sa onim što nas muči, a potom i izaći iz bitke kao pobednik, možda sa kojim ožiljkom više, ali visoko podignute glave.