Mnogi danas priznaju da je veoma važno da se naše društvo razvija u održivom pravcu. To uključuje način na koji se proizvodi hrana, odeća, obuća, tekstil, aksesoari itd. U Švedskoj se, recimo, princip održivosti već primenjuje u procesu proizvodnje, ali i u školskom obrazovanju, kao i načinu kupovine jer se poseban akcenat stavlja na važnost recikliranja.
Međutim, uprkos tim naporima, još uvek nije jasno šta je to održiva moda. Za početak, Zelena strategija je dala sledeću definiciju: “Održivom modom se smatra sva odeća, cipele i aksesoari koji se proizvode, prodaju i koriste na najodrživiji mogući način, uzimajući u obzir i ekološki i društveno ekonomski aspekt.
U praksi to znači kontinuirani rad na usavršavanju svih delova proizvodnog ciklusa, od dizajna, sirovina, proizvodnje, transporta, skladištenja, reklame, do prodaje, korišćenja, ponovne upotrebe i recikliranja celog proizvoda ili nekih njegovih delova. Sa ekološkog stanovišta cilj je da se minimiziraju bilo kakvi uticaji proizvodnog ciklusa na prirodnu okolinu pažljivim korišćenjem prirodnih resursa kao što su voda, zemljište, životinje, biljke, biodiverzitet, ekosistem itd.
Zatim, biranje obnovljivih izvora energije (recimo vetar, solarna energija) i na kraju maksimizirati recikliranje celog proizvoda ili nekih njegovih delova. Sa društveno ekonomskog aspekta svi vlasnici kompanija bi trebalo da omoguće najbolje moguće uslove rada za svoje radnike uz poštovanje radne etike i međunarodnih standarda ponašanja. Uz to, modne kompanije bi trebalo da doprinesu u promovisanju održivog načina modne potrošnje, načina pranja i održavanja odeće i sveukupnog odnosa prema modi.“ Dr Brismar, Zelena strategija
Postoji više načina na koji modne kompanije mogu da ponude održivu modu, a za potrošače održivu kupovinu. Zelena strategija je ponudila sedam načina za održivu modu, i za proizvođače i za potrošače. Najvažnija odgovornost modnih kompanija očigledno je da promene svoju proizvodnju, distribuciju i način reklamiranja na mnogo održiviji način. Ali, osim toga, oni takođe imaju odgovornost i da utiču na održiviji način kupovine. Neke švedske kompanije omogućuju kupovinu second hand garderobe ili rade na iznajmljivanju odeće. Druge opet, rade na dizajnima koji su bezvremenski i večiti, jer su visoko kvalitetni i mogu dugo da traju. Brendovi poput H&M i C&A su, na primer, postavili sistem za reciklažu koji promoviše recikliranje materijala. A mnoge modne kompanije slede njihov primer, te sve više koriste reciklirane tkanine u proizvodnji svojih proizvoda.
KOLIKO SU MATERIJALI BIORAZGRADIVI?
Veliki broj materija na Zemlji su bioragradivi, međutim i dalje je najveći problem koji nas muči – plastika. Kao što je poznato, plastika je materijal kome treba najviše vremena da se razgradi. Modna industrija je počela ozbiljno da brine o tome koje materijale koristi, i nastoji da to budu uglavnom biorazgradivi materijali, jer od ukupnog svetskog otpada, modna industrija čini čak 4%.
Fast fashion brendovi, poput gorepomenutih C&A i H&M, su među onima koji u proteklih nekoliko godina nastoje da koriste više prirodnih i biorazgradivnih materijala, kao na primer biorazgradivu sintetiku. Istraživanja su pokazala da se najbrže razgrađuje neprerađeni pamuk, zatim prerađeni pamuk i mešavina poliestera i pamuka, dok se 100% poliester uopšte ne razgrađuje.
To, međutim, zavisi i od temperature i sastava zemljišta. Neki materijali se brže razgrađuju kada im se dodaju bakterije i gljivice. Ako su materijali tretirani bojama i hemikalijama, one recimo ostaju čak i kada se materijali razgrade. Prirodni materijali kao što su pamuk i vuna se brže razgrađuju nego poluproizvodi kao poliester, osim jedne posebne vrste – rejona - koji je izuzetak.
Dakle, da rezimiramo: ako se, na primer, u zemlju zatrpa rejon i pamuk, oni se razgrade za nekoliko nedelja. Elastinu treba nešto više vremena (94 dana), vuni treba 6 meseci, svili 4 godine, dok se čista sintetika nikada ne razgradi.