Ove godine završava se trogodišnja kampanja pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta rakom.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini. Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70%. Prema istom izvoru u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.
Narednih dvadeset godina najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu. U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, kao posledica visoke prevalencije infekcije humanim papiloma virusom (HPV), nepostojanja sistemske HPV imunizacije i odgovarajućih preventivnih programa (skrininga). U srednje razvijenim zemljama će i dalje vodeći karcinomi biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva.
Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica je pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola.
Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20% karcinoma koji se otkrije svake godine može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama izazvanim: HPV – koji može da dovede do raka grlića materice, virusima hepatitisa B ili C – značajno doprinose nastanku raka jetre, Epštajn-Bar virusom – može biti uzrok Burkitovog limfoma, Helicobacter pylori bakterija je povezana sa nastankom raka želuca.
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.
Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Jedan od značajanih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka. Ključne poruke kampanje se odnose na društvo, zajednicu i pojedinca.
MI MOŽEMO da:
• podstaknemo i preduzmemo akciju,
• preveniramo rak,
• skrenemo pažnju,
• razvijemo zdravu okolinu,
• poboljšamo pristup zdravstvenoj zaštiti obolelih od raka,
• mobilišemo sve snage u borbi protiv raka,
• izmenimo zdravstvenu politiku,
• formiramo fondove za kontrolu raka, i
• zajednički pojačamo uticaj u borbi protiv raka.
JA MOGU da:
• izaberem zdrave stilove života,
• razumem da rano otkrivanje spašava živote,
• tražim podršku,
• podržim druge,
• preuzmem kontrolu nad svojom bolešću,
• volim i budem voljena,
• budem JA,
• se posle lečenja raka vratim na posao,
• podelim svoju priču sa drugima, i
• glasno govorim o tome!
Rano otkrivanje, bolja dijagnoza
Institut za javno zdravlje Srbije „Bаtut“, sа mrеžоm institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе, plаnirа prоmоtivnо еdukаtivnе аktivnоsti kako bi infоrmisаli stаnоvništvo о prеpоznаvаnju rаnih simptоmа i znаkova mаlignih bоlеsti. Takođe, radiće se na оsnаživаnju ljudi dа prеuzmu оdgоvоrnоst zа sоpstvеnо zdrаvljе i dа sе nа vrеmе јаvе lеkаru rаdi kоntrоlе zdrаvljа, rаnе diјаgnоstikе i prаvоvrеmеnоg lеčеnjа. U „Batutu“ ističu da je veoma vаžnо bоriti sе prоtiv mitоvа, dеzinfоrmаciја i zаbludа o mаlignim bоlеstimа, јеr оdlаgаnjе ili izbеgаvаnjе rаnоg оtkrivаnjа, аdеkvаtnоg lеčеnjа i nеgе, dоvоdi dо lоšiјеg ishоdа pо zdrаvljе.
Redovno kontrolišite svoje zdravlje
ŽENE
- Između 25 i 69 godina – posetite ginekologa najmanje jednom godišnje
- 30 godina i više – uradite samopregled dojki jednom mesečno, a klinički pregled jednom godišnje
- 45 godina i više -uradite mamografski pregled jednom u dve godine
- 50 i više godina – skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje
MUŠKARCI
- 35 godina i više – obavite sistematski pragled jednom u dve godine
- 50 godina i više – uradite test na skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje
- Pridržavajte se ovih saveta
- prestanite da pušite
- hranite se pravilno, raznovrsno, vodite računa o telesnoj težini
- budite fizički aktivni
- smanjite konzumiranje alkoholnih pića
- izbegavajte prekomerno izlaganje suncu
- koristite zaštitu prilikom rada s kancerogenim materijama
- redovno kontrolišite zdravlje
- smejte se što više, budite strpljivi i smireni, obratite pažnju na ljude oko sebe - možda je nekome potrebna vaša pažnja.
Pogledajte OVDE vesti koje smo izdvojili za vas.