Iako mnoge kompanije i državne uprave idu ka realizovanju karbonske neutralnosti, iza pozornice se krije dodatni problem - masovna seča šuma. Drveni pelet za ogrev prodaju se kao čista alternativa uglju. Međutim, da li bum bioenergije zapravo ubrzava klimatsku krizu? Odgovor daje britanski Guardian.
Estonija i njegov Nacionalni park Haanja je jedan od primera - 2015. godine estonska Vlada je odobrila seču šuma u ovom NP-u. Razlog tome nije samo potreba za pravljenjem drvenog nameštaja, već i evropske politike obnovljive energije.
S obzirom na to da je više od polovine izvoza drvnog peleta iz Estonije i Letonije u 2019. otišlo u Dansku, Holandiju i Britaniju, upotreba „zelene energije“ u te tri zemlje direktno doprinosi povećanju seče u pomenute dve baltičke države. Od 2001. do 2019. godine više od 15 hiljada hektara šume je uništeno, a 80% samo poslednjih pet godina.
Pored seče šuma, na udaru je i fauna - ptice poput tetreba, šumarke i drugih. Prema nacionalnim evidencijama, broj šumskih ptica se smanjuje brzinom od 50.000 gnezdećih parova godišnje. Seča šteti sposobnosti baltičkih šuma da skladište ugljenik, te bi mogla da potkopaju klimatske ciljeve smanjenjem šanse da Estonija i Letonija postignu neto nultu emisiju gasova staklene bašte.
Nastojanje da se ugalj, jedan od najvećih svetskih izvora emisije ugljenika, zameni čistijim izvorima energije, glavni je prioritet u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
Čini se da prelazak na sagorevanje drveta u obliku peleta nudi jednostavnu i u teoriji ugljen neutralnu alternativu termoelektranama na ugalj, jer drveće uzima ugljen dioksid iz vazduha dok raste. Sve dok se spaljena stabla zamenjuju novim zasadima, u atmosferi nema neto dodataka zalihama ugljenika.
Međutim, taj proces uzimanja ugljenika može trajati decenijama. A u pećima domova, sagorevanje drveta oslobađa više ugljen-dioksida po jedinici energije od sagorevanja gasa, nafte ili čak uglja. Ubrzavanjem emisije ugljen-dioksida u kratkom roku, sagorevanje drva za električnu energiju moglo bi biti fatalno za svetsku klimu.
Kako se najbolje približiti svakom znaku: Ovan i Riba vole avanturiste, a Vodolija kreativce
Šta se desilo za najlepšom ženskom grupom u ex YU? Jedna se udala u Dubaiju, a ona htela da tuži Bruna Marsa
Helikopterom na vrh glečera, iznajmljivanje Ajfelove kule, orkestar na stadionu: Najčudnije prosidbe slavnih
4 znaka koja stalno beže od svojih problema: Ignorišu su i nalaze razloge samo da se ne suoče s njima
Projekat „Dečji svet je veći od ekrana“ nagrađen priznanjem „Kampanje sa svrhom“