Naime, u Briselu je osmišljen sistem koji bi mogao da zagreje veliki deo grada koristeći vodu iz kanalizacije. Na taj način emisije koje nastaju u procesu grejanja bi se smanjile na minimum.
Kanalizacioni sistem u Briselu čine tuneli dugački gotovo 1900 kilometara, a toplota koja se skladišti u njima predstavlja veoma vredan izvor energije koji ostaje neiskorišćen. Kako bi se sprečilo gubljenje tolike količine energije, ideja je da izvori toplote poput otpadne vode iz kupatila i mašina za pranje veša mogu ponovo da se iskoriste za grejanje domaćinstava. Mehanizam kojim se voda zagreva sastoji se iz dva dela, od kojih je jedan smešten ispod zemlje i povezan je sa drugim delom, pumpom, koja se nalazi iznad zemlje.
Podzemni deo mehanizma je tanka plastična cev napunjena vodom, koja se fiksira za dno kanalizacionog tunela. Kada se tunel napuni otpadnom vodom, ona prelazi preko ove cevi zagrevajući vodu zatvorenu u cevi na oko 11 do 13 °C. Ovako zagrejana, voda prolazi kroz cev i dolazi do pumpe. Iznad zemlje, cev je povezana sa toplotnom pumpom. Toplotna pumpa može se nazvati još i „obrnuti frižider“. U sebi sadrži rashladnu tečnost sa niskom tačkom ključanja. Toplota iz kanalizacije dovoljna je da ta rashladna tečnost ispari i postane gas. Pumpa ovaj gas sabija i omogućava mu da se kondenzuje, čime se oslobađa toplota koja vodu zagreva na 50 do 70 stepeni Celzijusa, što je dovoljna temperatura za zagrevanje domaćinstava.
Kako smo pomenuli, briselski kanalizacioni sistem se prostire kroz oko 1900 kilometara tunela. Mape pokazuju da se tuneli razlikuju u veličini, te su neki manji, a neki veći, odražavajući složenost ulica koje se protežu iznad njih.
Međutim, nisu svi tuneli u kanalizacionom sistemu Brisela dovoljno produktivni da bi se mogli koristiti za zagrevanje. Istraživanjem univerziteta Libre de Bruxelles procenjuje se da bi oko 35% grada moglo da se greje toplotom dobijenom iz kanalizacije. Iako ovo možda deluje kao mali procenat, ako se prisetimo da je grejanje u ovom gradu jedan od većih emitera, jasno je da bi se, ukoliko 35% domaćinstava počne da koristi vodu iz kanalizacije za zagrevanje, ukupne emisije znatno smanjile.
Slična inicijativa postoji i u drugim gradovima, a mi se pitamo koliko bi bilo povoljno za životnu sredinu kod nas da se primenjuje ovaj način grejanja.
Mračne tajne koje slavni kriju od sveta: Sa 14 zatrudnela, a on je otkrio da mu je sestra zapravo majka
6 pristupačnih brendova torbi, a nisu Zara i H&M: Ove sezone biramo favorite trendseterki s Instagrama
6 znakova da vam je hitno potreban odmor: Ne ignorišite ih, već proverite da li je vreme za pauzu
3 mantila koje Francuskinje nose ove jeseni: Na ulicama Pariza dominiraju neobični krojevi i različite boje
Ulje za rast kose koje nema konkurenciju: Dodajte par kapi i šampon ako vam fali gustina i dužina