"Smatram da je ovo najveća odluka u kojoj sam učestvovao u svom životu", istakao je danski ministar zaštite životne sredine Dan Jorgensen, a prenosi britanski Guardian.
"Ovo očigledno nije bila laka odluka. Mi smo najveći proizvođači nafte u Evropskoj uniji. Mi smo, od '70-tih u najvećoj meri finansirali naš socijalni sistem, odnosno državu blagostanja novcem od nafte. Tako da nam je reći "stop" i platiti cenu toga veoma velika stvar."
Ministar je dodao da će zaposleni u naftnoj i industriji gasa čiji će poslovi prema tom planu postati suvišni dobiti pomoć kroz kontinuirano obrazovanje za pronalaženje novog zaposlenja. Polja nafte i gasa služiće za skladištenje ugljena.
Kraj vađenja fosilnih goriva iz Severnog mora, uključujući otkazani osmi krug izdavanja dozvola, koštaće Dansku oko 2,1 milijardu dolara.
Danska je bila na čelu tranzicije obnovljive energije; sa 30% energije koju zemlja koristi i koja dolazi iz obnovljivih izvora, posebno iz energije vetra i biomase. To je činilo da Danska bude zemlja s najvećom proizvodnjom energije vetra po glavi stanovnika u EU, ali većina njene proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, oko dve trećine, dolazi iz biomase.
Pored ove odluke, donet je i plan da se emisija ugljen-dioksida smanji za 70% do 2030. godine.
Poslednjih meseci, Jorgesen i danski premijer naišli su na kritike zbog prevelikog oslanjanja na tehnička rešenja, kao što su dva „energetska ostrva“, koja će zajedno proizvoditi energiju vetra, i povlačenje pitanja poput zelene poreske reforme.
U Sava Centru održana promocija knjige "Tajne zanata" Miroslava Miškovića
Viralno rumenilo košta 44€, a ne vredi ni 500 din: Ove drogerijske zamene su 10x bolje i pigmentovanije
10 situacija kada smo morali 2x da pogledamo u obuću slavnih: Kokošije kandže i danas su nešto najčudnije ikad
Elle Style Awards 2024: Počinje odbrojavanje do najvećeg modnog događaja u regionu
Ni braon ni burgundi: Ova boja haljine se bez problema uklapa u svaki dnevni stil, a mi znamo 12 najlepših