Turske serije se doživele veliku POPULARNOST, ali mnogi ne znaju šta se ZAPRAVO KRIJE iza njih

Recept za uspeh mnogih turskih sapunica nije tajna - borba dobra i zla u kojoj dobro uvek pobeđuje.

Međutim, popularnost turskih TV serija ima i drugu stranu medalje. Egipat, na primer, upozorava na turske produkcije jer smatra da Turska preko njih želi da proširi svoj uticaj u regliji. Vrlo popularni istorijski serijal Ertugrul, primera radi, prati priču o ocu osnivača Osmanskog carstva. Reč je o pripovesti o junaštvu u kojoj Ertugrul spašava celi islamski svet.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan preporučio je mladim ljudima da gledaju serijal i nauče nešto o istoriji zemlje.

"Ne zaboravite da dolazimo iz zemlje koja je s 18.000 kvadratnih kilometara porasla na 780.000", kazao je. Erdogan često naglašava osmansku istoriji zemlje, što potpiruje sumnje da želi biti regionalni lider i da se sapunicama služi za širenje turskog kulturnog uticaja.

Kulturni uticaj preko sapunica

Istorijske drame u državnoj produkciji, smeštene u vreme Osmanskog carstva, imaju populističku priču, kaže Fejz Akanrdem, sociološkinja medija s istanbulskog Univerziteta Bogazici.

Takva vrsta serijala priprema kulturološki plodno tlo za Erdoganov politički despotizam, smatra turski novinar u egzilu Kan Dundar. One ujedno romantizuju prošlost više nego što brinu istorijskoj istini, upozoravaju drugi kritičari.

Njihov sadržaj posebno kontroliše RTUK, osnovan 1994. kao regulatorno telo za medije. Zadatak mu je da motri i isključuje kanale koji emituju sadržaj koji bi mogao biti štetan za vlast.

"Država je htela da vrati kontrolu nad televizijom, stoga je osnovala RTUK", navodi Akenerdem. Član tog tela koji dolazi iz Republikanske narodne stranke Ilhan Tasci kaže kako je iz njegovih odluka jasno da se predsednik RTUK-a jako trudi da spreči kritike na račun Erdogana i njegove vlade.

Bez alkohola i golotinje

RTUK ne nadgleda samo političke sadržaje. Tako je nedavno kažnjen jedan TV kanal zbog serija u kojima se iz vanbračne veze navodno prikazuju kao poželjne.

"Alkohol i golotinja takođe ne prolaze državnu cenzuru. Seks, referencije na različitu seksualnu orijentaciju ili alkohol, sve su to sadržaji zbog kojih su neke TV stanice bile danima ugašene", kaže sociolog Besim Kan Zirh sa Univerziteta Odtu u Ankari. 

"U poslednje dve decenije konzervativna vlada temeljno je rekonstruisala medije", dodaje.

"Iza mnogih ovakvih odluka stoji ideja o zaštiti ideala savršene turske porodice", ističe. Akenerdemova je ipak primetila jednu promenu u sadržaju turskih serija.

"Nasilje nad ženama velika je tema i nalazi svoje mesto u brojnim produkcijama poslednjih godina", kaže ona.

"Ženska svakodnevica postala je važna tema."

Serija koja je za sve, a naročito za žene

Nedavno je veliku pažnju privukla turska serija "Ethos" autora Berkuna Oja koja ne pripada sapunjavom, hiperstilizovanom i romantizovanom šablonu koji inače otkupljuju komercijalne domaće televizije. Umesto toga porodična i individualna priča likova, koji su okrnjeni odrastanjem u striktno religijskoj ili sekularno-liberalnoj zajednici, omogućava publici da bolje razumeju kako žene, na oba kraja spektra, mogu biti sputane i nesrećne, a da toga nisu čak ni svesne.

Berkun Oja omogućio je publici ne samo u Turskoj, već i na Balkanu da na dostojanstven način upoznaju dva sveta i njihove probleme, bez namere da osudi jedne ili druge, već da pokaže šta pritisak društva, ekstremne religiozne ideje ili esktremni liberalizam mogu da urade. U nemanju mere dešavaju se problemi. Berkun je skrenuo pažnju na njih u želji da ljudi preispitaju svoje živote i žive bolje - i žene i muškarci.