OGNJEN JOVANOV JE OSVOJIO TREP SCENU: Sarađivao je sa mnogim zvezdama, a evo šta ga zgrožava na našoj sceni

Vešto baratajući underground i komercijalnijim zvukom, Ognjen je svakako jedno od najvećih mladih imena regionalne trep scene.

Baš ta pesma je razlog zašto su me Jala Brat i Buba Corelli pozvali da sa njima sarađujem. Obe izdavačke kuće pomogle su i pogurale moj umetnički rad, podržale me da ostanem svoj i da publici na što bolji način pružim ono što zaslužuje. Veliki pozdrav za moje hejzovce i za Sarajevo!

Kako je izgledala saradnja sa Nikolijom?

Nikolija je veliki profesionalac. Kako ja volim da kažem, Niki je gospođetina. Saradnja je započela sasvim slučajno, tako što sam u razgovoru sa svojom koleginicom Teyadorom saznao da je Nikoliji najslušanija pesma na Deezeru te godine bila moja pesma „Siena“. Nakon par razmenjenih poruka sa Nikolijom, ona je izrazila želju da joj napišem pesmu i dala mi je apsolutnu umetničku slobodu.

Verovala je u mene, što mi je dalo dodatnu inspiraciju da napišem pesmu „Nakit“. Želeo sam da izvučem iz nje emociju i da je prikažem u drugačijem svetlu, u čemu su mi pomogli moj rođeni brat Damjan (Damien Alter), koji je producirao pesmu, i Igor Zečević, koji je režirao i snimio spot. Ta saradnja će mi zauvek ostati posebno draga zato što je prva sa zvezdom ozbiljnog kalibra poput Nikolije, a i generalno je sve teklo savršeno i po planu.

Koliko se ta saradnja razlikovala od one sa Surrealom?

Mnogo, zato što je Surreal moj drugar. Mnogo volim tog čoveka i umetnika. Pre nego što smo se upoznali, ja sam bio njegov fan, što nikada nisam krio. Recimo, na letovanju 2018. slušao sam Surreala, imao priliku da ga upoznam u toku iste godine, a već sledeće smo nastupali zajedno u Crnoj Gori sa Darkom Rundekom i Robinom Šulcom. Saradnja se razlikuje zato što je pesma nastala iz druženja, odnosno nismo imali plan, nego se prosto dogodila kad smo obojica bili inspirisani.

Da li sada sebe vidiš kao pevača ili tekstopisca?

Sebe vidim kao izvođača. Tekstopisac sam postao slučajno, zato što se nekim izvođačima dopao moj stil. To ne znači da neću nastaviti da pišem pesme za druge, ali sam više fokusiran na svoju umetnost. Primarno sam pevač, sekundarno kompozitor i tekstopisac, ali ne po svaku cenu.

Šta te najviše zgrožava na našoj muzičkoj sceni?

Možda to što muzičari nemaju hrabrosti da eksperimentišu. Retko čujem nešto inovativno, nešto novo što me iznenadi. Igra se na sigurnu kartu, po principu „ono što publika želi“, i onda se zaobilazi mogućnost da publika dobije ono što ni ne zna da želi. Pozdrav za Juice-a koji je izbacio punk pesmu!

Gotiviš BADBADNOTGOOD, američki crossover/jazz sastav. Da li postoji mogućnost pokretanja sličnog projekta kod nas, možda s tvoje strane?

BADBADNOTGOOD je dobar primer kako biti hrabar i eksperimentalan. „Tame Impala“ je takođe bend koji me često iznenadi svojim zvukom. Imao sam priliku da nastupam sa jazz sastavom „Grooveheadz“ na Surrealovom nastupu u KC „Grad“ i bilo je odlično.

Možda u budućnosti bude nešto od mene u tom stilu, ne mogu da obećam, ali s obzirom na to da se ne držim nekog određenog žanra, sve je moguće.