Reprezentativka u tekvondu, Milica Mandić, donela je našoj zemlji prvu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju, a sa njom je na dodeli medalja i pevala i plakala cela Srbija.
Razlog je više nego jasan - nakon ovih igara, Milica ide u zasluženu "penziju", a ovo je bio najlepši način da se oprosti od daljih takmičenja.
Njen put do uspeha nije lak, a to je na svojoj koži osetila nebrojeno puta. O svemu je javno govorila i otkrila da je tokom karijere morala da potraži i stručnu pomoć.
Radila je na jačanju psihe, a 2020. godine je rekla:
- Ne volim mnogo da obraćam pažnju na komplimente da sam lepa, ali mi mnogo više znači kad kažu da me vide kao neku snažnu i jaku ženu. To mi mnogo više prija. Mislim da me snaga uma i psihe dovodila do rezultata. U poslednje vreme sam bila psihički jaka i jako sam ponosna na to. Jako mlada sam postala olimpijski šampion, nisam se formirala ni kao ličnost, a dobila sam ogromnu slavu sa 20 godina.
U prošlosti je više puta bila dobitnica brojnih priznanja i nagrada:
- Dobitnica nagrade za najbolju sportiskinju 2012. godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije
- Dobitnica nagrade za najbolju sportiskinju 2017. godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije
- Članica tekvondo Kuće slavnih od 2013.
- Potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije od 2017.
- Predsednica Sportske komisije OKS od 2020.
Pokazala je da izvanredne sprtiste imamo u različitim kategorijama i osvetlala obraz svojoj zemlji svih ovih godina, a sada je u znak zahvalnosti od svojih komšija dobila divan poklon.
Naime, u naselju Stepa Stepanović, na uglu ulice generala Štefaneka i Timočke divizije, pored OŠ "Danilo Kiš" osvanuo je mural posvećen Milici Mandić.
"Naša zlatna komšinica", stoji iznad njenog imena, čime je jasno da su komšije iz Stepe na ovaj način želeli su da joj odaju zahvalnost zbog osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Inače, iza ovog umetničkog dela stoji niko drugi do Milan Milosavljević, koji je inače poznat po brojnim muralima koje je odradio za velika imena na domaćoj sceni kao što su za Nebojšu Glogovca, Miroslava Miku Antića, Batu Živojinovića, Marinka Madžgalja i mnogih drugih.