AMERIČKA PRIČA NA SRPSKI NAČIN: Kolače je počela da pravi dok je bila pod stresom, sad ima nabolju poslastičarnicu gradu

Sigurno ste, barem jednom u životu, čuli da je neko rekao: "Kad odem u penziju, ima da odem na planinu da čuvam ovce". Ruku na srce, mnogi od nas, maštaju o nekom mirnijem i ispunjenijem životu, gde sami možemo oblikovati vreme kako želimo, dok radimo ono što volimo. Pa makar to bilo i čuvanje ovaca.

Jedno je sigurno, jednom ko svrati u "Ispeci pa reci", dolaziće opet...i opet.. i opet...

Jer da, toliko su dobri!

Kako je zapravo sve krenulo?

Kada odete na sajt poslastičarnice, dočekaće vas prilično konkretan opis: "Kad god mi se nešto zakomplikuje u životu ili mi se nagomila stres, ja sednem i umesim kolač. Pošten kolač, bez komplikovanih sastojaka i tehnika, sa dobro poznatim ukusima u kojima smo navikli da uživamo. Trudim se da kolač uvek bude izdašan i ukusan, takav da poželiš da ga pojedeš čim ga izneseš iz rerne. I posle mi ceo dan kuća miriše na vanilu i puter, jabuke i cimet, i sve odmah bude lepše. Sve u svemu, jednostavan posao. A onda se ispostavilo da su se kolači svideli onima koji su ih probali. Onda se meni još više svidelo to što se ljudima sviđaju moji kolači, pa sam počela da ih pečem sve češće. A onda sam poželela da podelim te kolače i sa ostalima, vama. Tako je nastao Ispeci pa reci, mesto gde pečem kolače po ceo dan. Svaki dan. Dobro došli!"

To je možda i najbolje objašnjenje kako je sve krenulo. Senka je na polju advertajzinga provela 10 godina, i naravno da je, kao i svi, razmišljala šta će da radi nakon toga. 

Tri godine vrtela je ideju u glavi kako da otvori americku pekaru/poslasticarnicu, pošto je, kako je i sama navela u jednom podkastu, prvo naucila da pravi takve kolače, a potom i shvatila da je to posebno opušta kad je pod stresom i najbitnije od svega - na taj način je imala iluziju da je provela vise vremena kod kuće.

Onda je došla i beba, i da, zaista je želela da bude kod kuće više, a ne samo da ima iluziju o tome, i onda je jednostavno... prelomila. 

Nakon toga je došla i ponuda za lokal, konsultovala se sa prijateljima koji su već bili u ugostiteljstvu i krenula u avanturu života. 

Recepti i izazovi

Kako je i sama navela u podkastu, nisu imali neki konkretan biznis plan, već gomilu razrađenih ideja. Šest meseci pre otvaranja, svakodnevno je kod kuće pekla kolače i isprobavala recepte.

Nakon toga, usledilo je opremanje prostora, kao i profesionalna oprema, a mesec dana pred otvaranje, svakodnevno je sate provodila u poslastičarnici i vežbala, kako bi proverila svaki recept, ali i u minut znala koliko je za koji kolač bilo potrebno vremena - i da se pripremi, i da se ispeče.

Recepte je imala od ranije, a novu inspiraciju nalazila je na proverenim blogovima. Ipak, to ne znači da će vam, samo zato što imate recept, svaki put kolač uspeti iz prve.

Nekad je situacija bila takva, da su morali da se dobro pomuče i eksperimentišu, dok ne pogode prave mere i dobiju kolač za pamćenje. Primera radi, recept za njihov prepoznatljiv "carrot cake" (torta od šargarepe) prošao je kroz brojne dorade i usavršavanje dok nije bio savršen.  

Jer, naposletku, Senka kaže da je najbitnije da se celom timu dopadne ono što prave, čak i ako nije po ličnom ukusu. To je znak da su našli dobru stvar.

Jedan od izazova je bio i naći odgovarajuće ljude za posao. Bilo je teško naći ne samo ljude koji hoće da rade, već i koji znaju posao. Ističe da dobre radnike treba i ceniti i čuvati.

 "Nisam znala da muškarci toliko jedu slatkiše"

Ideja je bila da se od poslastičarnice napravi lokalna priča i da okupe lokalnu ekipu. Ipak, "Ispeci pa reci" postao je, možemo reći, lokalni brend, ali i sigurno utočište za one koji žele nešto što će da im "digne šećer" kad ustreba.

To je postalo mesto za popodnevno druženje žena i njihovih drugarica, a na pauzama za ručak, zna se - mahom muška ekipa. "Nisam znala da muškarci jedu toliko slatkiša", istakla je Senka za podcast "Pokretači".

Nije trebalo mnogo vremena, postali su deo i svadbenog veselja, iako je njihov dizajn više rustičan i organski. "Rekla sam tada mladi da smo oduševljeni prilikom, ali da ne znamo da pravimo jednoroge", rekla je Senka, ali, mlada je već bila njihova stalna mušterija i ona je na trpezi upravo i želela njihove kolače kakvi jesu, a ne preterano dekorisane.

Da li je lako peći kolače?

Najpre je naučila da pravi klasične "kukije" sa čokoladom, potom mafine, a tek na kraju američke pite, nakon čega je shvatila da je spremna za "Ispeci pa reci". 

Tvrdi da do 30. godine nije znala da ispeče ni jedan kolač, kao i da nikad i nije bila tipična domaćica.

E, da sam tada znala ovo što sad znam...

Kada bi joj bio rođendan, na posao je nosila svoje kolače, tako da starim kolegama, kao i roditeljima i najbližim prijateljima nije bilo čudno kad je ideju o poslastičarnici počela da sprovodi u delo, dok su oni koji je ne poznaju tako dobro, bili veoma iznenađeni. 

Naravno, najbitnija i jeste podrška najbližih. Tako je sve lakše.

Ipak, sa ove tačke gledišta, pitanje je da li bi se u sve upustila da je znala šta je sve čeka. 

Kako i sama tvrdi, volela bi da je svašta znala, drugačije bi organizovala i dizajnirala prostor, a isto važi i  za nabavku i kupovinu opreme. "Tek kad kreneš time da se bavis, shvatis sta je zapravo dobro i kako ti najviše odgovara", rekla je Senka.  

"Jedino dobro je što ovakav tip poslastica ne zahteva rashladne vitrine, odnosno mogu da stoje na sobnoj temperaturi", istakla je, a samim tim zauzimaju manje prostora i olakšavaju vlasnicima čuvanje kolača svežim. Samo vam je potrebno stakleno zvono i mirni ste! 

Sada naravno znaju i da prepoznaju prave poslovne prilike, i ne idu u neke priče po svaku cenu, ako nema ciljne grupe koja im odgovara.  

"Teško jeste i zahteva mnogo odricanja, ali ako znate šta hoćete i najbitnije - stvarno da znate da radite, vredno je žrtve", rekla je Senka na kraju podkasta.

"A onda se ispostavilo da su se kolači svideli onima koji su ih probali"

Na kraju priče, Senka je svoju inspiraciju pronašla i putujući po Americi. Znala je da takav tip poslastičarnica ne postoji ni u Beogradu, ni u Srbiji. Zahvaljujući iskustvu na polju advertajzinga, znala je da je to put kojim treba da ide. 

I zato, ako se zaželite nečeg slatkog, dobrog, ukusnog, nesvakidašnjeg, trk u "Ispeci pa reci".

Jedno je sigurno, zahvaljujući Senki, ovo mesto zaista možemo nazvati beogradskom slatkom oazom.