Isečci života mladog sarajevskog reditelja prikazani su u ovom atipičnom kinematografskom delu, prvi takve vrste u Bosni i Hercegovini. Produkciju je radio studio Experimental Film Society iz Irske (na čelu sa Ruzbehom Rašidijem), zajedno sa Zulfikarevom Kolumbijom. Ovaj lavirint njegovih ličnih snimaka, od kojih su mnogi snimljeni mobilnim telefonom, pomera konvencije filma, kako u Bosni tako i u regionu.
Sa Zulfikarom sam razgovarala o pomenutoj temi, izazovima, učešću na beogradskom Bijenalu mladih i budućim planovima.
Minotaur je po mnogo čemu specifičan, ne samo za podneblje Bosne i Hercegovine, već i za Balkan. Pripada formatu eksperimentalnog filma, delom je finansiran i putem Indiegogo kampanje sa irskom produkcijom. Iz kog razloga si se odlučio baš za ovakav film u pomenutim uslovima?
Nužda je majka inventivnosti, zar ne? Želio sam uraditi nešto van sistema, a u isto vrijeme se ovakav film kod nas mogao napraviti samo van sistema. Naravno, želio sam prestati raditi kratke filmove prije svog tridesetog rođendana. Želio sam sumirati stvari i napraviti nešto blisko mom metabolizmu i kako vidim film danas.
Više od 10 godina delova tvog života na filmu i oko njega, ljubavi, prijateljstva, porodice, su prikazani u Minotauru. Kakvo osećanje dolazi nakon ovakve ogoljenosti pred publikom?
Tačnije petnaest godina, u pitanju je period od 2005. do 2019. Ogoljenost, intimnost i sentimentalnost su elementi koje bilo šta čine smislenim, zato sam se vodio tim motivima i sa svojim filmom. Na neki način, slično je u rokenrolu, ne moraš razumjeti sve ali ćeš osjetiti nešto. Naravno, ono što je genijalno i pardoksalno u ogoljavanju sebe, umjesto da se smanjuješ, da te ima manje, zapravo te ima više. I sam rasteš i provociraš tuđu ogoljenost. Dobio sam mnogo ogoljenih reakcija iz publike koje mi dokazuju da je moja ideja da neposredno i intimno, odnosno radikalno, ima smisla.
Koji ti je bio najveći izazov prilikom montiranja filma, koje je gotovo Linčovsko?
Na samom početku je postojao strah, naravno. Rad na ovom filmu je rješavanje tog straha.
Kakva je simbolika antičkog mitološkog Minotaura u tvom filmu?
Minotaur je privlačan, jer je granično i hibridno stvorenje. Ima i ljudskosti i životinjskog u njemu. Meni je oboje bilo potrebno da sebi dopustim ovakav film i da navigiram kroz silni materijal s kojim smo ušli u montažu kako bi završio filmu. Instinkt me je spasio i vodio kroz kratki proces montaže koji je porodio dugometražni film.
Koji ti je bi bio glavni motiv snimanja jednog ovakvog filma, jer on po svojoj definiciji ne donosi komercijalni uspeh?
Za mene je to antikapitalistički film. Također, smatram da ako dobijemo priliku da nešto javno kažemo da jedino ima smisla reći nešto suprotno od onoga što je već rečeno, od onoga što su drugi već rekli ili od načina na koji drugi već govore.
Minotaur je svetsku premijeru imao na beogradskom Festivalu autorskog filma, a bosansku na Sarajevo film festivalu. Kakve su bile reakcije publike na oba festivala?
Naša premijera na 25. FAF-u u Beogradu je bila jako obilježena anksioznošću pandemije - neizvješnošću da li će se 2021. uopće dogoditi. Ovog avgusta u Sarajevu vlada puno ljepša atmosfera te je to bio homecoming event, susret sa domaćom publikom. Mnogi u publici su prepoznali koliko je važan lik Sarajeva u mom filmu. Mislim da je film funkcionisao na obje premijere jer je refleksivnog karaktera, film je o prolaznosti (pandemijsko raspoloženje), a istovremeno slavi ljepotu života (što Sarajevo jeste).
Da li će film još negde moći da se pogleda?
4. septembra biće projekcija u Novom Sadu. Publika u Srbiji je jako dobro primila moj film, to će biti treći grad nakon Beograda i Subotice, a sredinom septembra biće i projekcija u Tirani. Za dalje - radimo.
Pored filma, na nedavnom Bijenalu mladih u Beogradu si se oprobao i u polju savremene vizuelne umetnosti. Možeš nam reći nešto više o tom projektu?
Bijenale mladih ULUS-a je izuzetan događaj likovne umjetnosti i čast mi je što su me kustosi Teodora Jeremić, Jelena Trifuljesko i Senka Latinović pozvali da učestvujem. Izložio sam jedan rad koji je na granici video arta i kratkog filma, several nights, u pitanju je odnos života i filma, dokumentarnog intimnog i filmskog - što su slične teme kao i Minotauru, samo na manjem formatu i u drugom tonalitetu.
Koji su ti dalji planovi, da li bi se oprobao i u drugim filmskim formama?
Pripermam se za Media Art master na HFG Karlsruhe i pripremam novi film, radni naslov je Sudar.
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima