Koliko puta vam se desilo da ste bili u izlasku, na svirci ili da ste prosto u kolima prilikom vožnje pevušili stihove nekog od onih vanvremenskih hitova, poput: "nije za nju, nije za nju, čovek ko ja da je očima pije..." , ili pak, ako ste ljubitelji "narodnog zvuka" - "..kad bi bio ranjen krvi bih ti dala, oba svoja oka, kad bi bio slep..."
Verujemo, kao i svima - nebrojeno puta.
Međutim, kada ste poslednji put obratili pažnju na tekst pesama koje su hitovi godinama? Da li znate o čemu zapravo pevamo?!
Istini za volju, neke od najpoznatijih pesama temelje se na čistom nasilju prema ženama. Uzmimo na primer Riblju Čorbu. Kaže Bora: "Tvoje oko sad je modro, od batina sam te odro...", ili pak onu legendarnu Zaninu: "Od modrica tvojih plava sam ja, plava ko nebo bez oblaka..."... a to je samo početak.
Upravo ova tema bila je projekat mlade Ane Ninković koja je u jednom videu skupila najpoznatije pesme domaće i ex-Yu scene u kojima se na neki način veliča nasilje nad ženama.
Kako je istakla i sama Biljana Srbljanović, dramaturškinja i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, "ako išta danas treba da pogledate, to je onda ovo" i postavila link ka videu na Jutjub kanalu.
- Film je podeljen na dve logičke celine: na žensku i mušku perspektivu. Romantizacija ženskog poniženja kao ultimativnog dokaza ljubavi prema muškarcu, relativizacija, a katkad i promocija muškog nasilja u porodično-partnerskom kontekstu centralni je motiv u odabranih trideset šest pesama srpskih, hrvatskih, bosanskih i slovenačkih izvođača, od kojih je najstarija objavljena 1981, a najmlađa 2020. godine.
Tako ćete se podsetiti stihova poput:
"Prevari me, bol mi stvaraj, al me nikad ne ostavlja".
"Pre nego što za milost zamolim, svuci me, po svakoj suzi tuci me".
"Robinja sam tvoja, ubij me!"
"Udari me jako da zaboli! Možda se i nismo baš uvek voleli".
"Za moje dobro gazi me, ne daj da život mazi me!"
"Možeš da me miluješ, možeš da me siluješ, možeš da me ubiješ, svejedno je".
"Ti si tu da pljuneš mi u lice, da ne valjam, da me sečeš kao mačem i da ne daš mi da plačem".
"Ja joj zviznem nogom par šamara i onda ona prestane da smara."
"Od modrica tvojih plava sam ja, plava kao oči u gusara".
"Nije za nju čovek ko ja, za nju je tip da je psuje i bije".
"Budi dobra - ženiću te, prevari me - prebiću te"...
Ovo su samo neki od primera među kojima su pesme Ane Bekute, Svetlane Ražnatović, Nataše Bekvalac, Kaće Grujić, Zane, Aca Lukasa, Zdravka Čolić, Riblje čorbe, Sunshina, Bad copy-ja, ali i modernijih bendova poput Mortal Kombata...
Sama sekvenca podeljena je na dva dela: na žensku i na mušku perspektivu. Tako je Ana objasnila da u njenoj kompilaciji s jedne strane imamo pesme u kojima je dominantno poniženje žena, kao ultimativni dokaz ljubavi. To najčešće pevaju ženski izvođači. S druge strane, imamo pesme koje se tiču samog nasilja, naravno, o kojima pevaju "jače" polovine.
Još jedna bitna stvar je da uprkos mišljenju mnogih da ovakvi stihovi dominiraju u turbo-folku, stvarnost pokazuje drugačije, te da se stihovi koji propagiraju nasilje provlače i u pop i u rok muzici.
Činjenica da su jezive reči propraćene "catchy", veselim pesmicama uz koje đuskamo, veselimo se.. gde u većini slučajeva i ne obraćamo šta zapravo pevamo, što nije možda propagiranje nasilja, ali svakako jeste relativizacija.
Projekat Ane Ninković nije sociološka analiza, ali jeste predstava društva.
Tako je, po pisanju Autonomnog ženskog centra i FemPlatz-a u periodu od 1. januara 31. decembra 2021. godine na osnovu medijskog izveštavanja, zabeleženo je ukupno 20 ubistava punoletnih žena u porodično-partnerskom odnosu, od čega se u dva slučaja radi o takozvanom produženom femicidu, gde su nasilnici pored primarne žrtve ubili i druge njoj bliske osobe.
U porodično-partnerskom kontekstu zabeleženo je 16 pokušaja ubistava žena. Najmlađa žrtva imala je 27 godina, a najstarija 86. Broj žrtvaca je veoma verovano i veći jer ne prijavljuju sve žene nasilje, a nije moguće ni utvrditi koliko njih umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.
Ono što je najgore je to da femicid, kao i pokušaj istog, najčešće se izvršava u zajedničkom stnau/kući/dvorištu učinioca i žrtve ili u stanu/kući/dvorištu žrtve. Ovo podaci potvrđuju da je najmanje bezbedno i najnesigurnije mesto za boravak žene upravo njen dom.
NJEN DOM!
Možda je baš ovo ono što treba da zapamtimo svi, pre nego što nam se otme da ponovo zapevamo neku od pesama u kojima se "slavi" muška nadmoć nad ženskim polom, jer nasilje nikada neće biti opravdano, čak ni kada je "samo" deo neke pesme.