SAMOMANIJA ILI „SELFITIS“: Da li je preterana ljubav prema SELFIJIMA psihološki poremećaj ili navika digitalnog doba?

Koliko društvene mreže maestralno manipulišu ljudima, dokazuje pojavljivanje novog pojma „samomanija“, koji označava preteranu ljubav prema selfijima.

Ovakav ogromni entuzijazam za narcisoidnost (a „selfie“ u prevodu sa engleskog jezika otprilike znači to) naterao je psihologe da prouče ovu temu i sprovedu test. Kao rezultat toga, uspeli su da otkriju da je preterana ljubav prema selfijima bolest koja je povezana sa psihološkim poremećajem ličnosti. Ima sopstveno ime - „samomanija“ ili kako se već ponekad naziva „selfitis“.

Štaviše, stručnjaci su uspeli da razlikuju tri faze razvoja samomanije:

početna - kada osoba pravi manje od tri selfija dnevno i ne stavlja ih na društvene mreže,

akutna - zavisnost prouzrokuje da osoba dnevno napravi više od tri fotografije i redovno ih objavljuje na svom profilu,

hronična - manifestuje se željom za pravljenjem više od šest selfija dnevno, od kojih svaki čeka obaveznu objavu.

Ipak, ne možemo se složiti da ljubav prema selfiju, posebno ako ide do krajnosti, zaista može uticati na kvalitet života osobe i na njeno psiho-emocionalno stanje.

Čak i ako ne govorimo o selfiju, možemo sa sigurnošću reći da stalno samonavođenje ukazuje na to da osoba ima određenih problema sa samopoštovanjem i percepcijom sopstvenog "ja". Stoga, selfiji nisu uvek bezazleni kao što se čine. Da, pomažu u porastu samopouzdanja, ali ne svima.

Zavisnost od lajkova i „wow“ reakcija čini da osoba sve više traži dobre uglove kamere i zanimljiva mesta koja bi mogla da iznenade njegove pratioce. Ako se takvi ljudi ne nađu, osoba počinje da se nervira i izmišlja sve vrste gluposti kako ne bi ostala bez pratioca i izgubila javni interes.

Prisetite se, koliko puta ste videli pojedine osobe koje vole da se fotografišu na najnepredvidivijim mestima, da su ponekad spremni i da rizikuju sopstvene živote? Sve to je potrebno samo da bi uspeli da se slikaju i zarade nekoliko stotina lajkova.

Ipak, u stvarnosti gube osećaj samokontrole i ne razmišljaju o svojoj bezbednosti, što je u više navrata prouzrokovalo opasne povrede, pa čak i smrtne slučajeve.

S jedne strane, svi razumemo da svaka osoba pravi selfije, dok sa druge strane, ludost za fotografijama svega i svakoga je odavno prešla sve granice, pa se ni sada slika iz toaleta ne smatra nečim skandaloznim. Tako, malo po malo, ljudi gube osećaj za lični prostor, puštajući sve više gledalaca u njega. Vremenom, to utiče na njihovo emocionalno stanje i ako više nemaju šta da pokažu zamišljenoj internet publici, pali su u pravu depresiju.

Ne potcenjujte svoj sopstveni život

Prelepe fotografije sa plaža, selfiji na skupocenim jahtama, slike sa svečanih događaja - sve je to danas povezano sa zabavnim i lepim životom, koji, nažalost, nije dostupan svima. Stoga, mnogi korisnici društvenih mreža, videvši dovoljno ovih slika zabave, počinju da mrze vlastiti život, smatrajući ga dosadnim i monotonim. Sve to dovodi do činjenice da prestaju da cene ono što imaju, težeći da žive kao svi koji objavljuju prelepe selfije. Ipak, ne zaboravite da prelepi život na slici nije uvek tako realan.

Ne budite uzrok narcizma

Nestabilna psiha i želja da se uvek predstave boljim od drugih nije najbolja kombinacija kvaliteta osobe koja ima telefon sa kamerom u rukama. Jednom kada slika sebe, on neće moći da se zaustavi dok ne nauči da pravi savršene fotografije na kojima će, sa svoje tačke gledišta, izgledati savršeno. S jedne strane, u tome nema ništa loše. Ipak, u potrazi za divnom figurom, sigurno će ići u teretanu i tamo će se marljivo angažovati. Sa druge strane, neprestano divljenje samom sebi dovodiće ga do nečeg drugog nego do razvoja narcizma, čiji su očigledni simptomi narcizam i sebičnost.

Možda ste se i vi, kao i mi, uverili da najlepši trenuci u životu nisu zabeleženi kamerom. Ponekad nam nedostaje album sa starim fotografijama, onim koje čine prave uspomene, onim koje možete da pokažete svakom vašem narednom kolenu. Vreme u kojem nam uspomene zavise od roka trajanja mobilnog telefona je odavno uzelo maha. Ipak, jedno je sigurno: ne zaboravite da živite realan život, virtuelan uvek može da sačeka.