KANJE, BRITNI I DŽONI DEP U NEVOLJI: Istražili smo zašto o njihovim problemima svi žele da čitaju

Da li je Britni Spirs sa svojih 38 godina konačno sposobna da se brine sama o sebi?

I zbog čega oni tako spremno nude sve te informacije?

Barem na ovo poslednje pitanje odgovor je potpuno jasan: zato što mi to tražimo. Međutim, ako se zapitamo šta je razlog našeg tolikog interesovanja za osobe koje su hiljadama kilometara i milionima dolara daleko od nas, u pomoć bi valjalo pozvati stručnjake. 

Entuzijastično praćenje svakog detalja iz života poznate ličnosti nije kuriozitet novog doba, niti medijske revolucije. Na primer, u devetnaestom veku je zabeležen pojam "Listomanija", koji je označavao neverovatno interesovanje javnosti za svaku sitnicu koju uradi kompozitor Franc List - od toga gde je bio, do toga s kim provodi vreme. I tako je i danas. Naš apetit za tračeve je i sada, dvesta godina kasnije, nezasit. 

Evolucioni biolog Denijel Kruger to objašnjava jednostavnim mehanizmom za preživljavanje. Po njemu, praćenje tračeva o poznatima donosi nam dve prednosti: prva je da informacije o jedinkama visokog statusa možemo da upotrebimo da i sami dostignemo viši status, a druga to što se uz ove informacije prosto bolje snalazimo na društvenoj sceni. 

Ali, da se ne zavaravamo: ništa se ne prodaje tako dobro kao stari dobri skandal.

Kako trač utiče na mozak

Ove godine kineski naučnici priveli su kraju obimno istraživanje u kom su ispitanicima bili ispričani tračevi o njima samima, o njihovim kolegama i o poznatim ličnostima za koje su čuli, ali se za njih ranije nisu preterano interesovali. Teme su varirale od pozitivnih, kao što su zajedničke potrage za izgubljenim detetom, do negativnih, kao što je vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci. Za sve to vreme, ispitanicima je skeniran mozak.

Naposletku, oni su upitani kako su emocionalno reagovali na koje tračeve. Očekivano, rekli su da su im prijali pozitivni tračevi o njima i negativni o kolegama i poznatima. Ali, iako su rekli da im je bilo nebitno o kome su tačno negativni tračevi, skener je pokazao drugačije. Regija mozga zadužena za zadovoljenje i nagradu pokazala je umereno jaku aktivnost tokom negativnih tračeva o poznatima, jaču nego kod istih takvih priča o kolegama. Ali, pojačavala se i aktivnost regije zadužene za samokontrolu, što je pokazalo da ispitanik ne želi da pokaže koliko uživa u propasti slavne ličnosti.

Još loših vesti

Tračevi o poznatima su nam verovatno najomiljeniji, ali čovek generalno voli da čita o bilo kakvoj nevolji. U poslednjih 20 godina, pokazalo je jedno drugo istraživanje, rat i terorizam bili su najtraženije teme, a ne mnogo iza njih bile su meteorološke katastrofe i kriminal.

A zašto brže reagujemo na reči "rak", "bomba" i "rat" nego na "osmeh" i "uživanje"? Analitičari iz čuvenog BBC-ja to objašnjavaju ovako: Lošu vest mozak tretira kao pretnju, signalizirajući da moramo da promenimo nešto u ponašanju da bismo izbegli opasnost. Drugim rečima, volimo da vidimo greške koje slavne ličnosti prave u svojim životima da ih ne bismo napravili mi u svojim.

Nije strašno

Tračevi o slavnima, ipak, predstavljaju više od pukog biološkog alarma - zapravo, donose nam istinsko uživanje. Za neke ljude priče o tajnim delovima života poznatih predstavljaju iskorak iz dnevne rutine. Što sočnija vest, to bolje.

Profesor psihologije medija Stjuart Fišer kaže da naša opsednutost slavnim ličnostima nije u potpunosti loša stvar. Na primer, ljudi kojima nedostaje socijalnih veština mogu se lakše povezati sa onima koji imaju slična interesovanja putem ovih tračeva.

Osim toga, utvrđeno je da skandali poznatih mogu efikasno da privuku pažnju na neke veoma važne društvene teme. Pokazalo se, primera radi, da je široka javnost mnogo ozbiljnije shvatila zdravstvene probleme kad su u igri bile slavne ličnosti. Čarli Šin je, praktično, svojim priznanjem da je pozitivan podigao svest o HIV virusu više nego sve naučne objave pre njega.

Prema tome, nemojte da se nervirate sledeći put kad u čekaonici ili kod frizera posegnete za tabloidom. To vas ne čini lošom osobom. Zapravo, to je najprirodnija stvar koju možete da uradite.