AKCIJE ZA MOLITVE ISPRED KLINIKA ZA ABORTUS ZBOG FANATKINJE Ko je žena koja odlučuje u ime Boga o sudbini nas "grešnica"

Mi žene smo navikle da nam večito neko drugi govori šta treba ili ne treba da radimo, kako da se oblačimo, šta smemo da kažemo, a šta ne, kad treba da se ćuti, i ono meni omiljeno - za šta smo sve krive, a da nismo ni znale. 

Da ne govorimo da žene koje su imale pobačaj, plod izbacuju same, neretko u toaletima, dok im pomažu druge trudnice ili porodilje, a od doktora ne dobijaju ni onu podrazumevanu, makar iznuđenu empatiju, jer hej, pričamo o detetu, ne o stvari koju bacamo u đubre jer se pokvarila. 

No, hoćemo li da pričamo o ekstremnijim situacijama pre nego što pređemo na stvar? Hoćemo, jer ova tema to traži! 

Tako su, prosto neverovatno, neizbežni komentari i kod silovanja, pogotovo kada su mlade devojke ili još gore, devojčice, u pitanju. Nebrojeno puta sam ispod objava na mrežama videla komentare: "ku*rva", "sama je tražila", "tako i treba kada idu gole", "sve one traže to, a posle kukaju"... i ne, ako ste mislili da su ovo pisali muškarci, varate se. Izdvojila sam komentare žena. Ponavljam, ŽENA! 

Iako živimo u 21. veku čini se da "lov na veštice" ne prestaje, a meni lično su gore od tipova koji ostavljaju odvratne komentare i zlostavljaju žene, pripadnice upravo tog "lepšeg" pola koje to podržavaju. Ženo, razumi me, kao žena! Ili ipak ne?Još kada na to dodate i veru, ili da kažemo "veru"...

Od kada to mešamo Boga u naša sra*a? Evo, biću kulturna, obećavam!

Pa da pređem na stvar. Razlog za ovoliku uvertiru i moj više nego vidljiv bes je video koji je podigao ogromnu prašinu na internetu.

I hvala tom istom Bogu na halabuci koja je dignuta, jer sam lično pomislila da sam poludela i da se bunim za džabe, sve dok nisam videla objave žena koje poštujem i cenim, i čiji stavovi me iznova i iznova oduševljavaju, a koje su, baš kao i ja, bile potpuno zatečene onim što smo videle i čule. 

Video korisnice TikToka koja se predstavlja Emanuela Turbo postao je viralan jer je ova fanatkinja pokrenula akciju za molitve ispred klinika za abortus: "Incijativa 40 dana za život". "Vernici" su već viđeni ispred nekoliko klinika u Novom Sadu. 

Emanuela je u snimku sa jednim organizatorom i aktivno poziva ljude da pozovu broj na ekranu s rečima "Ako si trudna i treba Ti pomoć".

I sve bi to bilo lepo i krasno da nije usledilo objašnjenje: "40 dana za život je jedna međunarodna inicijativa gde se vernici, a čak i ljudi koji nisu vernici, ali imaju neku dobru savest, mole za prestanak abortusa ispred klinika za abortus. Znači mi se molimo miroljubivo i tamo stojimo. Naročito je tu fokus da bismo dali pomoć ženama koje razmišljaju o abortusu".

Onda su nam naratori otkrili i koje to vidove pomoći nude: "Pomoć može da bude duhovna i materijalna, i psihosocijalna, i čak ako postoje neke stvari oko kojih direktno ne možemo mi da vam pomognemo, imamo dovoljno znanja i resursa vezanih za ljude sa kojima vas možemo povezati".

"Tako da, ako osetite onaj glas savesti u sebi, ili možda ste u potrebi i nevolji i mislite da postoji drugačiji izlaz osim abortusa, možda bi bilo dobro da se javite".

Potom je još nekoliko puta spomenuto "svako ko ima dobru savest i svako kome je stalo do ljudskog života". Takođe dodaju da je "zahvaljujući ovoj inicijativi zatvoreno više od 200 klinika i više od 200 lekara se preobratilo i promenilo mišljenje o abortusu".

A "vernici" su ove godine promenili strategiju te se sada mole i ispred privatnih klinika, a ne samo državnih. 

I sve bi ovo možda nekako i prošlo, da nije tog "mirnog stajanja" (jer znamo da ne postoji mirno stajanje, i da je pitanje dana kada će verski fanatici krenuti da uzvikuju uvrede na račun žena koje su se "drznule" na abortiraju) i te pasivne agresije sa "svako ko ima dobru savest". Da ne govorimo o "preobraćenju" lekara. A sve u ime Boga!

I sada, koja god da vas je muka naterala na abortus, u trenutku kada ste se odlučili na korak koji je sam po sebi pretežak, vas čeka horda vernika sa "oče naš" i lakim i pre svega trenutnim rešenjima da ne abortirate jer "to od vas bog traži". Moj Bog ima plave oči i ne tera me ni na šta. Žalim! 

Zamislite sada jednu tu silovanu devojčicu koja trpi traume zbog onoga što je prošla i dočekuju je stranci koji misle da znaju bolje od nje same šta treba da radi. Ili ženu koja nosi dete sa ozbiljnim poremećajem koje će, ukoliko se rodi, imati paklen i prevashodno bolan život... ili pak ženu koja jednostavno nije želela decu, ali je njen dečko/muž odlučio da se ona tu ništa ne pita, i da prostite nije hteo da ga "izvadi". Prosta sam i ne priliči mi kao novinarki, ali moram. Moram jer neko daje sebi za pravo da vas okarakteriše kao ubicu novorođenčeta. 

Kao osobu koja nema savest.

Kao ženu koja je sebična, "grešna", kojoj se nabija krivica jer ne želi dete i IMA PRAVO DA GA NE ŽELI! 

I za one koji će sada reći, "da ali šta ako bude novi Novak Đoković" - A ŠTA AKO NE BUDE? Izvini Novače...

Dokle više zadiranje u nečiju matericu i odlučivanje o sudbini nas samih?

Izvinjavam se, ali ne može! Ne dam! 

Najmanje što ženama koje su se odlučile na abortus treba je popovanje i ispiranje mozga.Treba im podrška, zagrljaj, terapija... nekad i mnogo terapije... da, možda i duhovnik, ali ne može jedno "blažen je Isus" da pomogne nekome ko je slomljen ili imao traumu. 

Ali želim da prokomentarišem još nešto. Da se razumemo - ukoliko se žena predomisli i u fazonu je da ipak ne želi da abortira - to je savršeno u redu! Ali odluka je samo njena. Kao što ima pravo da odluči da prekine trudnoću, ima pravo i da se predomisli. Ali mora da ima izbor! 

Ali nuđenje finansijske podrške kao "navlakuše" i koja je, kladimo se, trenutnog karaktera neće to dete izvesti na put. 

Toliko imamo mnogobrojčanih porodica po Srbiji koje se muče i koje nemaju osnovne uslove za život... pa gde su ti dobročinitelji vernici i emanuele? Zašto se mi, običan narod organizujemo da im pomognemo, dok neko na sva usta govori o pomoći i na taj način ubeđuje ljude da će biti lako? Neće biti lako, ej, govorimo o detetu, ljudskom biću! Hoće li ta Emanuela da ga čuva ako moram na posao? Ili ako nemam nikoga da mi pomogne? Ili u platiti ekskurziju, cipele za zimu, knjige za školu?

'Alo ljudi! Živimo u zemlji gde se porodiljama servira parče hleba i parizer, eventualno viršla, ili džem kakav smo jeli na ekskurziji na Goču u trećem razredu pre 20 godina. 

U zemlji gde trudnice i porodilje strepe da se ne zamere doktorima da ih ne bi iskasapili dok se očekuje da samo rade svoj posao. Gde su trudnice "bahate", "razmažene"... 

A da ne govorimo posle, kada se dete rodi - gde su pelene, neprospavane noći, prehrana, stvari... gde je kasnije školovanje, knjige... od čega braćo hrišćani?

A šta ako ta žena mora da živi sama... šta ako izgubi posao ili ga nema. Šta ako nema roditelje ni rođake da joj pomogne... šta ako "frajer" koji joj je dete napravio ne želi išta sa istim, a ona živi u maloj sredini ili selu gde će svaka šuša dati sebi za pravo da upire prstom? Šta ako žena ima nasilnog muža koji tako hoće da je veže znajući da će joj biti teže da ode ako imaju bebu? Treba dete izvesti na put da bude i mentalno zdravo i stabilno, a ne samo obučeno i sito!

Šta ako žena jednostavno neće decu? Prosto, želi seks, ali ne i bebu i desilo se. Najradije bi da nije, ali jeste, i šta sad? 

Ili šta ako je žena saznala da njeno dete ima težak poremećaj ili bolest za koju će, nažalost, sms-ovima skupljati pare da bi ga lečila i olakšala mu bol? Da li će mu i tada "oče naš" pomoći da ozdravi... 

Da ne govorimo koliko je zlostavljanih u samoj porodici... zar treba da rodi dete koje joj je napravio otac/deda/stric i NE PREVRĆITE OČIMA, JER TAKVIH SLUČAJEVA IMA, MNOGO, ALI SE O TOME ĆUTI... JER, SRAMOTA... 

A da ne govorimo o onome - neka rodi i da na usvajanje. Vidimo, prazna su sirotišta, a da ne govorimo o tome da većina dece, čak i ako uspeju da izgrade neki, kakav-takav život kasnije, nikada ne mogu da se otarase trauma. 

ZABRANA ABORTUSA DOVODI DO NELEGALNIH KLINIKA

Abortus treba i mora da ostane slobodna odluka žene, a ukoliko se vodimo "receptom" Poljske ili SAD, to znači - rast nelegalnih klinika, u prevodu - žene će ići na neproverena mesta gde može doći do komplikacija, poput sepse, pa čak i smrti. 

Umesto što se trudimo da abortus zabranimo, zar nije bolje da se potrudimo da naučimo mlade preventivi, jer prekid trudnoće nije sredstvo za kontracepciju. Takođe, da se potrudimo da se zakoni sprovode, da ljudi edukuju kako bi mogućnost neželjnog začeća sveli na minimum.

I evo, osudite me, ali stojim iza svojih reči imenom i prezimenom. Najgori ratovi vodili su se "u ime Boga", palilo se i ubijalo, ali je problem abortus. Iako sam prilično sigurna da, ako stvarno postoji, taj Bog nam ne bi dao znanja da ih ne koristimo, jer bi se u tom slučaju i dan-danas rak lečio oblogama od bokvice i ne daj bože sodom bikarbonom.

Pojedinci kao da su se vratili u davna vremena paljenja veštica. Ali se iskreno nadam da smo glasnije i hrabre dovoljno da, ovako "grešne", (da govorim jezikom ovih takozvanih vernika) istinske ljudske demone vratimo tamo gde pripadaju. 

Setimo se samo da je početkom godine jedan stariji gospodin uhapšen upravo jer se glasno molio ispred klinke s rečima "Bože, spasi nas zla"... znači, svaka ta žena je zlo. Te se nadamo da će i sada službe uraditi svoje i skloniti te "dobre" od svih vas/nas tako zlih.

I za one koji će reći - pa nekad su žene imale 8 dece, pa šta im je falilo? Falilo im je to što su živele jedva do 50, to što su se raspadale i umirale na porođajima, to što su ko zna koliko dece sahranile i bile primorane da žive, a taj isti bog zna kako...

Inače, moram da dodam još nešto - videh na internetu da je Emanuela Turbo nekada zaista živela život u "gasu", kako je i sama priznala, te da je izlazila, pila, koristila nedozvoljene supstance i slično. I da budemo iskreni - super je što je vratila život na, kao ona smatra, dobar put, ali više se čini da je sada samo otišla u drugi ekstrem.

Zato kao završnu reč kažem:

Ne dajte se žene, prijateljice i ako je nešto vaša odluka, go for it. Ako se i predomislite, i to je u redu. Nema ovde osude! Samo razmislite i krenite hrabro! Ukoliko vam treba pomoć, potražite je! Nije sramota. Idite kod psihologa, psihijatra, terapeuta. Pričajte i sa duhovnikom, ako je to ono što vi želite, ali ne zaboravite da je na kraju dana odluka da li ćete roditi ili ne samo i isključivo vaša! A oni koji glume boga i sami pre ili kasnije dobiju svoje. 

Zato, žene, hrabro! 

Bonus video: