Elem, u ovom sada već dvestotinjak dana dugom razdoblju naše civilizacije poznatijeg kao „Nova realnost milenijuma trećeg” često provejava narativ da je sada trenutak za neku vrstu vrednosnog restarta – da se svako ponaosob & svi zajedno preispitamo o prioritetima i motivacijama. U okviru naše branše smo i globalno i lokalno svedočili svojevrsnom ritualističnom trendu posipanja pepelom, kao vrstom moralne introspekcije šta je to oglašavanje radilo i uradilo, sa naglaskom na ulogu brendova koji postadoše prvi organizmi s veštačkom inteligencijom. I padale su slatke Reči, snažne Zakletve, pročišćene Vizije. Jer, ko će ispričati novu priču koja je ljudima toliko potrebna, ako ne mi – pripovedači, a.k.a. storiteleri.
I onda, kako to obično biva, s fusnota, iščikljala je znakovita biljčica iz nekog anderdog insta naloga. Naime, kompanija Super Healthy Kids, Inc. (opskurnog li naziva!) objavila je da se suočava sa „Notice of Opposition” (što je opomena pred utuženje po naški) od strane kompanije Apple, Inc. u vezi logotipa svoje platforme Prepear, jer je korišćenje zelenih kontura kruške eklatantan primer krađe intelektualne svojine i povređivanja suverenih i neotuđivih autorskih prava. Vizuelni identitet aplikacije za deljenje recepata nastale iz blogerskog pera izvesne g-đe Monson, Savezna država Juta, postala je prava pretnja za tehnološkog diva i „najvredniju” kompaniju našeg vrlog Sveta!
Iako su logo aplikacije prijavili za trejdmarkovanje još 2017, a od US Patent and Trademark Office prošle godine dobili zvanično obaveštenje da je zahtev odobren, ne lezi vraže – dvobilionski Apple je startapu sa petoro zaposlenih preporučeno poslao legalistički dokument od 352 strana, a usled nemogućnosti prepričavanja istog, ilustrativno je makar preneti delić:
*
„Mislili smo da nas neko zeza”, izjavila je g-đa Monson, „ali smo brzo shvatili da ipak ne”. Usledilo je naravno sve ono što priliči godini 2020. – promptno širenje vesti o slučaju koji neizostavno & van ideoloških afiniteta izaziva napad empatije, potpisivanje peticije i šerovanje uporednog prikaza tzv. Kruške i iskonske Jabuke, sa gotovo ontološkim pitanjem: „Higly similar, or not?”
Iako kruška i jabuka dakako nisu isto, jabuka svakako jeste starija od kruške, što nas uče Adam, Eva i Isak Njutn, te shodno tome svaka nacrtana voćka s logotipskom ambicijom jeste nedopustivo krivotvorenje brendovske evolucije prema kojoj jabuka jeste voćka Pra-Prva još od biblijske 1976. godine. Da Bog i Darvin ipak mogu zajedno, dokaz je prethodna rečenica. Usput, saznajemo da ovaj slučaj nije jedini, te da se kolos iz Silikonske doline ostrvio na sve nesilikonske fruit related logotipe malih kompanija.
I sad, nemoj Srbine da se naslađuješ, da je sve to trulo u državi Ameriki. Koliko flajki šljivovica u Otadžbini nosi, samo tebi logično, šljivu za znak? Ajd što je šljiva, ali ako ima i peteljkicu ili listić, šta ćemo onda? Džaba ti što je šljiva plava, jebe je listić iskrivljen na desno šeretski ko šajkača (a jok, nego će na levo). A taaaman si dobio App store, doduše bez Youtube-a, pa biraj – oš’ rakiju, il’ ćeš App store?
No, vratimo se na temu, posle pasusa u ulozi preko potrebne lokalno relevantne humoreske koja služi za povećanje lajkabilitija i emotivnog engejdžmenta sa tekstom. Dakle, nije da nas nisu tu i tamo zapljuskivale slične vesti minulih godina... Recimo, McDonald’s je dva puta izgubio pred briselskom administracijom tužakanje protivu irske kompanije Supermac’s na temu trejdmarkovanog korišćenja prefiksa „Mc”, koji je dosta organska pojava u tamošnjim prezimenima, otprilike koliko i sufiks „-ić” u ovdašnjim. Da ilustrativno balkanizujem (što naravno znači i da banalizujem) slučaj - kompanija „Gavrilović” tuži kompaniju „Matijević” zbog salame koja u svom nazivu ima „ić”!
Ok, ok, ovaj slučaj je bio indikativan zbog činjenice da se ipak radi o istoj industriji, kao i uvažavanja da je kompanija Mc Donald’s uložila mnogo u brendiranje pojedinih proizvoda. Ipak, It is not a “Mc” chicken sandwich, it is a “McChicken” sandwich – neumoljivo precizne u svojoj odluci su birokrate EUIPO-a, kancelarije EU za intelektualnu svojinu. Ali, baba-kruške i žaba-jabuke?!
Da li je moguće da kompanija renomea i društveno-ekonomske bitnosti poput Apple-a može da napravi u momentumu kakav jeste takvu vrstu PR baljezgarije? A, kontekst je, da podsetimo, golo preživljavanje mnogih porodičnih biznisa usled pandemije koje je okrenula sve(t) naopačke. Ili je deo tog nedodirljivog imidža upravo ona vrsta nadmenosti za koju ovo niti je greška, a još manje slučajna? Ili je ipak posredi neumešnost kanalisanja post-stivdžobsovske poetike koju sadašnji reprezenti kompanije ne mogu prizvati ni u tragovima? Karizma jednako ništica (u ime svih nas koji bar jedared godišnje sa istim užitkom pogledamo prezentaciju iPhone-a 2007.)
Kako svariti spoj herojske legende o vizionarstvu i inovacijama koje menjaju čovečanstvo (na bolje) sa manirom lova na zločinačke startapovske poduhvate koji bi da se ogrebu o jabučicu? I koja strategija, da ne kažem nezdrav razum, može stajati iza ofanzive timova korpo advokata koja je brendu zalepila etiketu „Bully!”
Opet David, opet Golijat. Jer, ko se još seća kultne Apple reklame za Macintosh? „1984”, tamo negde 1984? Autsajder kontra velikog, zlog IBM-a? Čisto da se ne zavaravamo da se nešto menja... U vezi s pričama. Osim što poneki akteri promene vrednosni predznak.
Autor teksta, Dušan Kosanović je strateški planer u advertajzing agenciji Ovation BBDO
KO JE SRPKINJA KOJA JE NADMAŠILA ANĐELINU DŽOLI? Beograđanka je drugi put zaredom na listi najlepših žena
"ULICE SU PUNE RUŽNIH, DEBELIH LJUDI" Slavna američka pevačica održala koncert u Beogradu pa ispljuvala SRBE
FOTOGRAFIJE ZBOG KOJIH SVI PITAJU KOLIKO GODINA IMA KARLEUŠA: Na mrežama "grmi", a uživo - "riba" ili ni B od BARBIKE?
ŽENI GOVORIO DA JE VOLI A IMAO 80 LJUBAVNICA: Gde je danas NAJLEPŠI GLUMAC koji je nestao nakon skandala sa maloletnicom
ISPRAĆAMO AVGUST NAJSENZUALNIJOM BOJOM MANIKIRA: Magnetno privlačna nijansa noktiju već je MUST po salonima