KAKO ĆE IZGLEDATI SVET NAKON PANDEMIJE: Pet navika koje treba da zadržimo i posle korone

Širenje bolesti po čitavoj planeti generalno vidimo kao medicinski problem, ali lekari, istoričari i ekonomisti se slažu u tome da društvene promene koje ono donosi traju neuporedivo duže. Osim poljuljane svetske ekonomije, tu su i druga pomeranja u vrednosnim sistemima, kao što su odnos prema poslu, prijateljima, poznanicima, funkcionisanje porodice, pa i ljubav.

Novac

Neko je rekao da glavni rizik po svetsku ekonomiju nakon pandemije predstavlja to što su ljudi za vreme njenog trajanja navikli da kupuju samo ono što im je potrebno. I to je istina. Ipak, pad koji se predviđa ukoliko mere zaštite od bolesti prestanemo da primenjujemo do polovine 2021. uopšte nije tako dramatičan. Zapravo, planeta će u tom slučaju zadržati ekonomski rast od 5.8%, najpre zahvaljujući Indiji i Kini.

Ali, s obzirom na to da je značajan broj ljudi ipak ostao bez posla, troškove treba racionalizovati i pošto se epidemija završi. Dakle, opsesivno-kompulzivna kupovina nam neće vratiti vreme provedeno u izolaciji, a ukoliko zadržimo postojeće potrošačke navike, budžet bi mogao da nam bude i veći nego što je bio. S druge strane, ne treba ni potpuno odustati od trošenja, jer su, dokazano je 2008, mere štednje siguran put u ekonomski pad.

Posao

Naš odnos prema poslu se u velikoj meri promenio. Sedenju u ofisu po čitav dan bez istinskog povećanja produktivnosti je, izgleda, odzvonilo. I poslodavci i zaposleni silom prilika su isprobali novi, neuporedivo humaniji mod obavljanja posla - rad od kuće - koji se za vrlo kratko vreme pokazao efikasnim. Rezultat: sve više onih koji traže posao insistira na tome da im poslodavac ne zadaje gde i kad treba da sede, već šta treba da urade. Ovakav pristup i poslodavcima značajno smanjuje troškove, kao što su veliki poslovni prostori, prevoz zaposlenih i slično. Obimno istraživanje na Linkedinu pokazalo je da smo možda i u sred velike poslovne revolucije. Dakle, usavršite veštine, jer će se rezultati vrednovati više, a poslušnost manje.

Društveni život

Već prvih dana pandemije, pokazala je jedna anketa, kod ljudi se javila neobična potreba da pozovu stare prijatelje, ispričaju se s njima, da se čuju s roditeljima, braćom, sestrama i pokažu svoja osećanja. Stvar je u tome što je sveprisutna opasnost stvorila potrebu za "pospremanjem" u društvenom životu. Prosto, provodeći više vremena u razmišljanju, pa samim tim i sećanjima, počeli smo da uviđamo do koga nam je zaista stalo. Divlji tempo života pre pandemije doveo nas je do toga da ne znamo ni s kim se ni zašto družimo, pa je izolacija, praktično, došla kao higijena duše. To je, takođe, navika koju bi trebalo da zadržimo. Prosto, kad uveče izađemo u neki lokal uz glasnu muziku i piće, praktično nam je svejedno s kim smo. Sada, kako se težište socijalizacije prebacilo na kućna druženja, ponovo smo počeli pažljivo da biramo prijatelje.

Porodica

Kako je jedna studija pokazala, ova situacija je pozitivno uticala na neke porodične odnose. S obzirom na rad od kuće, muškarci su počeli da preuzimaju na sebe više porodičnih obaveza, koje su do sad uglavnom bile na ženskim plećima. Čišćenje, pranje, šetanje psa, podizanje dece - sve su to stvari koje su, po nepisanom pravilu, bile u rukama žene. Sada je situacija drugačija. Čak 63% žena izjavilo je da se sada sa svojom drugom polovinom osećaju kao tim. I to bi svakako trebalo tako da ostane.

Ljubav

Pre pandemije uočena je jedna društvena pojava, posebno kod mladih, koja baš i nije bila obećavajuća za budućnost čovečanstva. Brzo otpočinjanje veza i još brži raskidi, kaže jedna anketa, često su bili posledica uticaja okoline. Osoba je neretko birala partnera koji ima dobru reputaciju u društvu, što uopšte nije značilo da joj odgovara. Tako su se rađale veze u kojima se partneri, praktično, i ne poznaju: posao, izlazak, spavanje, putovanje... Nisu imali kad da razmene mišljenja jer, prosto, nisu bili upućeni jedno na drugo. Sad je situacija sasvim suprotna. Dvoje ljudi koji nisu zanimljivi jedno drugom u izolaciji ne mogu da sastave zajedno jedan jedini dan. I tu se pandemija pokazala kao dobar pedagog. Dakle, ako s nekim ne možemo da sedimo zaključani mesecima, on verovatno uopšte i nije za nas.