"TOLIKO UDARACA I RUŽNIH REČI NE MOGU DA PODNESEM" Krisi Tajgen ugasila Tviter nalog, iza svega se krije UŽASNA PRIČA

Krisi Tajgen je konačno digla ruke od Tvitera. Kako kaže, dosta joj je svega - negativnosti, nasilja, različitih optužbi, ali i merenja svake napisane reči. 

Ovo je njena cela poruka: 

"Hej... Vi ste moj svet više od 10 godina. Iskreno toliko dugujem ovom svetu koji smo stvorili ovde. Zaista vas smatram svojim pravim prijateljima. Ali vreme je da se oprostimo. Ovo više nije pozitivan efekat, već negativan i mislim da je pravo vreme da nešto preduzmem. Moj životni cilj je da usrećim ljude. Bol koji osećam kad ovo ne postignem je previše za mene. Oduvek su me prikazivali kao snažnu devojku, ali jednostavno nisam. Moja želja da vam se svidim i strah da ne razočaram ljude učinili su me nekim ko nisam i drugom osobom od one koja zaista jesam. Molim vas, znajte da ste sve do čega mi je stalo!!! Da znate i nikada ne zaboravite da su vaše reči bitne. Šta god vidiš, šta pokažeš ili koja je tvoja namera. Vremenom sam od svojih saputnika primila toliko udaraca i ružnih reči da više ne mogu da podnesem. Grešila sam godinama pred hiljadama, ali odgovarala sam za svoje greške. Ovde sam naučila neverovatno mnogo. Ali jednu stvar nikad nisam naučila, a to je kako blokirati negativnost. Ja sam samo osetljivo go*no ok?! Ne želim da budem takva! Upravo jesam! Ali volim vas i uživala sam da provodim vreme sa vama, zaista je tako. Mrzim te previše."

Kap koja je prelila čašu verovatno je situacija od pre nekoliko dana nakon što je Krisi objavila svoj novi projekat. Manekenka i Kris Džener objavile su saradnju sa brendom "Safety" koja se bavi proizvodima za čišćenje organskom porekla.

Međutim, nakon objavljenog videa zabavnog karaktera, usledili su napadi na Krisi kako na Instagramu, tako i na Tviteru. Od prozivki na račun izgleda, pa sve do toga da one ne bi trebalo da se bave takvim stvarima jer nisu one koje čiste. 

Nakon hiljada i hiljada uvredljivih poruka, Krisi je rešila da trajno deaktivira svoj nalog na Tviteru. 

Krisi nije jedina slavna ličnost koja je izložena nasilju na internetu. Zapravo sve javne ličnosti u nekom trenutku doživele su neke od oblika sajberbulinga. 

Zak Malik, Selena gomez, Hejli Biber, Lorde, Demi Lovato, Ema Votson... samo su neke od zvezda koje su morale da povuku drastične poteze i zaštite se od negativnosti na mrežama. 

Šta je digitalno nasilje (cyberbullying)?

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute, piše unicef.org.

Primeri digitalnog nasilja su:

• Širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama
• Šlanje pretnji preko platforme za razmenu poruka
• Lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.

Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.

Ukoliko sumnjate da ste vi ili neko vama blizak žrtva nasilja na internetu, bitno je da ovo zapamtite: 

1. Shvatite da su ljudi koji vas maltretiraju nesigurni i pokušajte da to ne shvatite lično, piše bbc.co.uk.
2. Razgovarajte sa odraslom osobom kojoj verujete poput svojih roditelja ili učitelja čim započne. Ne držite to za sebe.
3. Vodite evidenciju o poslatim porukama kako biste imali dokaze o tome šta se dogodilo.
4. Ne odgovarajte i ne odgovarajte na poruke.
5. Prijavite ljude koji vas maltretiraju dobavljaču Internet usluga ili veb lokaciji koju koristite kako bi mogli da preduzmu dalje mere.
6. Razmislite o odlasku sa veb lokacije ili privremenom suspendovanju naloga.
7. Blokiraj poruke ili e-poštu od pošiljaoca.
8. Postoji mnogo organizacija koje vam mogu pomoći u nasilju na mreži.
9. Ako stvari postanu ozbiljne, možete to prijaviti policiji.

Takođe, jako je bitno da postavite sebi ova pitanja:

1. Da li sam žrtva nasilja na internetu? Kako da razlikujem neslanu šalu od nasilja?

 Šala jeste šala, ali ako stvari odu predaleko, a vi se zbog izgovorenog osećate loše, a osoba i pored toga što ste rekli kako se osećate, nastavlja po starom, može se reći da se radi o nasilju.

2. Koje su posledice digitalnog nasilja?

 Utisak kao da vas svi napadaju, kao i osećaj bespomoćnosti, samo su neki od posledica ovog tipa nasilja. Nažalost one mogu da traju dugo, a ovo su neki od simptoma: 

Mentalni: osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje.

Emocionalni: osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala.

Fizički: umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje.

U ekstremnim slučajevima, digitalno nasilje može čak dovesti do toga da osoba izvrši samoubistvo.

3. Sa kim treba da razgovaram ako sam žrtva nasilja na internetu?

 Najbolje je obratiti se onima kojima verujete, bilo to roditelji, prijatelji, a moglo bi biti od pomoći da sakupiš dokaze – poruke i slike koje dokazuju da si bio/la izložen/a nasilju. Ukoliko si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji.

4. Doživljavam nasilje na internetu, ali se bojim da pričam sa roditeljima o tome. Kako da im kažem za svoj problem?

Razgovor sa roditeljima nije uvek lak. Ali postoje neke stvari koje ti mogu pomoći. Izaberi vreme za razgovor kada znaš da imaš njihovu punu pažnju i objasni koliko je problem sa kojim se suočavaš ozbiljan. Tvoji roditelji možda ne poznaju digitalne tehnologije toliko dobro kao ti, pa ćeš morati da im detaljno objasniš šta se događa.

Oni možda neće odmah imati rešenje, ali će sigurno želeti da pomognu i probaće da, zajedno sa tobom, pronađu način da zaustave nasilje. Dve glave su uvek pametnije od jedne!

5. Kako mogu da pomognem prijateljima da prijave nasilje, naročito ako se oni boje da ga sami prijave?

Podrška je na prvom mestu najbitnija. Saslušajte ih detaljno, budite strpljivi i pažljivi. Pokušajte da saznate zašto ne žele da prijave, ali i kako se osećaju. 

Ako tvoji prijatelji i dalje ne žele da prijave nasilje, podrži ih u pronalaženju odrasle osobe kojoj možete da se poverite. Imajte na umu da u određenim situacijama posledice sajber-nasilja mogu da budu opasne po život.

6. Internet mi omogućava pristup raznim informacijama, ali me i izlaže mogućem nasilju. Kako da zaustavimo nasilje, a da nastavimo da koristimo digitalne tehnologije?

Ako naiđeš na nasilje na internetu, možda ćeš poželeti da izbrišeš određene aplikacije ili ostaneš neko vreme van mreža da bi sebi dao/la vreme za oporavak. Ali odlazak sa interneta nije dugoročno rešenje. Nisi učinio/la ništa loše, pa zašto bi bio/la uskraćen/a? Možda čak na taj način šalješ nasilnicima pogrešnu poruku - ohrabruješ njihovo neprihvatljivo ponašanje.

Svi želimo da zaustavimo digitalno nasilje, što je i jedan od razloga zbog kog je prijavljivanje nasilja izuzetno važno. Ali stvaranje interneta koji želimo želimo, prevazilazi puko prijavljivanje nasilja.

7. Kako da sprečim da neko zloupotrebi moje lične podatke na internetu?

Vodite računa o onome što objavljujete, jer ne kažu za džabe - jednom na internetu, zauvek na internetu. Nikada nemojte davati lične podatke kao što su adresa, telefonski broj ili ime škole.

Kako biste se dodatno osigurali možete da: 

• kroz podešavanje postavki privatnosti naloga odabereš ko može da vidi tvoj profil, da ti šalje direktne poruke ili komentariše postove.
• prijaviš štetne komentare, poruke i fotografije i zatražiš njihovo uklanjanje.
• potpuno blokiraš ljude – neće moći da vide tvoj profil, niti da te ponovo kontaktiraju.
• odabereš da se komentari određenih ljudi pojavljuju samo njima.
• obrišeš postove na svom profilu ili da ih sakriješ od određenih ljudi.

8. Da li postoji kazna za digitalno nasilje?

Zakoni protiv nasilja, posebno digitalnog, su još uvek novina i ne postoje u svim državama. Zbog toga se mnoge zemlje oslanjaju na druge relevantne zakone, poput zakona protiv uznemiravanja, kako bi kažnjavali nasilje u digitalnom prostoru.

Međutim, važno je zapamtiti da kažnjavanje nije uvek najefikasniji način za promenu ponašanja nasilnika. Često je bolje usredsrediti se na popravljanje štete i popravljanje odnosa.