POZNATIMA JE MOŽDA TREND: Šta se krije u mislima onih koji se podvrgnu tetoviranju, pirsingu ili estetskim operacijama?

Da li biste se složili ako bismo rekli da tetovaže, pirsinzi i estetske operacije danas važe za modni fenomen? Za pojedine ovi zahvati predstavljaju pravu umetnost, dok mnogi ljudi imaju predrasude o istim.

„Današnje opažanje ljudi podleže brojnim stereotipima zbog čega se često dešava da ljudi imaju predrasude o ponašanjima i životnim izborima drugih, a još češće se ispostavi da one budu potpuno pogrešne. Samim tim, postoje zacrtane teorije da je istetovirana osoba problematična i impulsivna, da je žena sa estetskim operacijama samo površna, a da osobe sa pirsingom poseduju negativan karakter i energiju. Međutim, brojni motivi mogu da leže iza odluke da menjamo svoj fizički izgled“, smatra psihoterapeut Mia Popić.

Dok su u nekim religijama trajno oslikavanje tela i pirsing bili strogo zabranjeni, u Srbiji se i dalje vodi polemika oko različitih stavova, a mišljenja su podeljena. Pre nekoliko godina, oni su nailazili na strašne osude, ali se njihov razvoj do danas kretao uzlaznom putanjom i nekima uspešno srušio mitove i verovanja u njihovo značenje.

Kažu da je istorija oslikavanja tela i pirsinga duga koliko i istorija čovečanstva. Najstariji tragovi pirsinga datiraju od pre 5.000 godina u egipatskoj kulturi, gde su se među mumijama pronašle minđuše na ušima. Mesto pirsinga označavalo je pripadnost plemena, plodnost i bračni status žene i muškarca, porodičnu moć i proročanske osobine. Kada je reč o tetoviranju, istoričar Herodot je pisao o kralju koji je tetovaže koristio za slanje tajnih poruka. Kralj bi poruku istetovirao na glavi svog roba a zatim čekao da kosa izraste. Nakon toga, poslao bi roba na put i kada poruka bude „dostavljena“, roba bi ubili.

Da li na osnovu tetovaža, fizičkog izgleda sa znatno vidljivim estetskim operacijama i pirsinga zaista možemo da saznamo mnogo o ličnosti jednog čoveka? Šta nam govore? Da li se ljudi odlučuju na trajne fizičke promene kada se aktivira alarm životnog nezadovoljstva? Da li na taj način žele da blokiraju negativna osećanja, emocije i burnu prošlost?

„Devojke veruju da je odgovor za veće samoprihvatanje i samopoštovanje u plastičnim operacijama zato što je to, najednostavnije rečeno, dominantan način „rada na sebi“ koji se nudi u savremenim medijima. Fizički izgled se propagira kao ključna i definišuća karakteristika „uspešne“ žene pa samim tim je logično da svi odgovori leže u estetskoj hirurgiji. Kada bi pomogli devojkama da uspeh mere i po drugim kriterijumima, estetska hirurgija bi bila samo jedan od mogućih i legitimnih načina usavršavanja. Ti drugi kriterijumi su povezanost sa drugima, akademski uspeh, postignuća na polju sporta i nauke. Dakle, kada bi izašli iz stereotipnog sagledavanja ženske uloge u društvu, lepota ne bi bila jedino merilo ženske vrednosti, pa tako ni plastične operacije ne bi bile jedini način izgradnje samopouzdanja, već samo jedan od mogućih.“, objašnjava Mia Popić.

Prva saznanja o istoriji plastične hirurgije potiču još iz drevnih egipatskih knjiga o medicini, koje datiraju iz 3000. godine pre nove ere, a danas je bez sumnje dosegla izrazitu popularnost. Oblik, veličina i druge karakteristike našeg tela odražavaju stanje naše podsvesti a menjanjem njihovog izgleda možemo promeniti važan segment u svom životu: samopouzdanje.

„Duboko verujem da samopouzdanjem zrače srećne devojke, a pošto danas pored tiranije lepote, žene trpe i tiraniju sreće tj. preteranog zahteva da budu srećne, važno je da pojasnim na kakvu sreću mislim. Tu bih se osvrnula na najduže longitudinalno istraživanje o ljudskoj sreći koje je trajalo 80 godina i sprovedeno je od strane ozbiljnog ekspertskog tima psihologa. Uvid do kog su došli je da ono što ljude čini srećnim, jeste povezanost sa drugima. Teško je dati jednostavan savet ili recept, ali ako želite da zračite samopouzdanjem, proverite sa sobom šta vam je suštinski važno i investirajte se u aktivnosti kroz koje živite te svoje vrednosti. A dok to radite, ne zaboravite da se povežete sa ljudima oko sebe.“, ističe psihoterapeut Mia Popić.

Uobičajena verovanja su da je pirsing odlika buntovnih ljudi i da on predstavlja oružje u borbi protiv sopstvene podsvesti. Taj nakit koji je implementiran u „rupe na telu“ navodno blokira neprijatne emocije i signale iz podsvesti o problemima i potrebama. Ipak, prema rečima psihoterapeuta, istina leži u tome da uticanjem na telo definitivno možemo da promenimo psihu, jer su telo i psiha neraskidivo povezani.

Iako pirsing i tetoviranje mogu biti samo izraz nečije kreativnosti, oni mogu predstavljati i odbrambeni mehanizam putem kojeg se osoba nosi sa bolnim osećanjima ili teškim iskustvima.

Niko vam ne može oduzeti kreativnost. Pravo izbora. Slobodu. Mir. Ukoliko je Vaš izbor trajno menjanje fizičkog izgleda, nikome niste dužni objašnjenja niti pravdanja. Ipak, kažu da se snaga ljudskog bića nalazi u nama samima. Aktivirajte sve svoje atome, jer samopouzdanjem otvarate sva vrata. I ona najteža.