"ZNATE, JA NISAM OTIŠLA NA SAHRANU" Karleuša u potresnoj objavi otkrila nepoznate detalje o odnosu sa Tošetom Proeskim

Makedonski pevač Toše Proeski izgubio je život u saobraćajnoj nesreći na današnji dan pre 14 godina.

- Na godišnjicu pogibije Tošeta Proeskog, posle toliko godina, mogu da otkrijem neke zanimljive detalje koje javnost ne zna. Toše i ja smo bili nerazdvojni kada smo i on i ja bili veoma mladi. On je imao samo 18 a ja dve, tri godine više. Oboje smo snimali album u Atini i to je trajalo mesecima... kod čuvenog grčkog kompozitora Fivosa.

Svaki dan sem nedeljom, išli smo zajedno u studio. Samo sam ja imala vozačku dozvolu tako da je svaki dan izgledao isto: ustanem, doručkujem, pokupim Tošeta u centru Glifade gde smo i on i ja imali stanove i malim Opelom pravac centar tine u grotlo saobraćajne gužve u Kifisije. Put je trajao u proseku sat vremena do tamo a on je pevao neprestano u kolima. Tamo i nazad. Svaki dan. Pevao je neprestano u u studiju, u pauzama za ručak, dok je išao do toaleta, pevao je i pevao... Čak je i Fivos u šali rekao da kad ode iz studija od nas, nema snage da čuje ni jedan ton muzike. Toše je pevao neprestano, napisala je Jelena na Insta storiju i dodala:

- Na mom albumu "Samo za tvoje oči" pevao je prateće vokale, a ja sam se trudila da pomognem u stvaranju njegovog albuma, tako što mi je stalno tražio da ispravljam njegovu dikciju u pesmama na srpskom jeziku. "Meni hvala ni jedno sto sada ćutim, tiho šapćem nemo patim bol da skratim ..." To je bilo prvi put da ne snima na makedonskom. Nasmejan do te mere da je umarao svojom razdraganošcu, jer.. nije bilo moguće da je neko toliko srećan i raspoložen non stop. Hiperaktivan, pun snage, pun želje... ako bih morala u jednoj reči da ga opišem, onda bi to bila reč sreća.

Bio je srećan. Onako kako samo neko sa 18 godina može biti... Nikada nisam čula takvo pevanje i takav talenat. Takvu boju, tehniku, emociju, energiju. Verujte mi kada vam kažem kao pevač koji peva skoro 3 decenije, on je bio vanzemaljska priča…. Previše savršena za ovu planetu. Godinama kasnije, jedno jutro probudio me zvuk telefona, to je bila Marina Tucaković koja me je pitala da li znam šta se desilo... Ona je sa nama takođe provela dosta vremena u Atini i znala je da mora pažljivo da mi saopšti prva... Znate, ja nisam otišla na sahranu... nisam imala snage, a i ne bih mogla da gledam one estradne folirante koji su se bacali po kovčegu zarad nekih poena a nisu ga ni poznavali... znate već ko se sve bacao i dramio... Ljudi koji su njega najvise voleli i najbolje poznavali, izuzev njegove porodice, nisu imali snage da dodju... Inace, Toše je rođen na isti dan kada i moja majka Divna, 25. januara.. Eto... neke stvari vam nisam ispričala, neka ostanu tajna.