SKLANJATE SE OD FOTOAPARATA U ŠIROKOM LUKU? Psiholozi objašnjavaju zašto to radite i kako da prevaziđete ovaj problem

Da li spadate u onu grupu ljudi koji se, čim vide fotoaparat ili telefon, sklanjaju na stranu?

Nekad su se fotografije pravile da bi sačuvali momente od zaborava. Filmovi su bili skupi, kao i oprema, pa se dobro razmišljalo za šta će se potrošiti tih dvadesetak frejmova.

Danas, situacija je drugačija. Jedan klik i fotografija je tu. Programi za obradu slika, kolaže, daleko su dostupniji, pa ipak, čini se da smo većinski sve nezadovoljniji time kako ispadamo na fotografijama. 

Dr Kristijan Džeret je jedan od vodećih psihologa na ovu temu. Na prvom mestu je istakao da može biti da je osoba previše samokritična po pitanju svog izgleda. Kako objašnjava, često se dešava da svoje fotografije ocenjujemo u skladu sa nerealno visokim standardima. Ipak, dr Džeret ističe da treba imati u vidu da većina drugih ljudi prosto nije sposobna da naše sliku sagleda do te mere kritično.

Takođe, postoji još jedan razlog. Naime, navikli smo na svoj odraz u ogledalu koji vidimo iz jednog ugla, odnosno naopako, te nam fotografije na telefonu mogu delovati čudno. Ista je situacija kao kad čujemo svoj glas nasnimljen jer smo navikli da ga čujemo kako odjekuje unutar lobanje.

Psiholog Robert Zajonk, ukazao je i na čuvenu studiju iz sedamdesetih. Naime, ljudima su pokazane dve fotografije njih samih. Jedna slika pokazuje njihovo stvarno lice, a druga, ono što vide u ogledalu. Otkriveno je daće ljudi uvek više voleli svoju sliku iz ogledala. Ali studija je takođe otkrila da su prijatelji i porodica osobe uvek preferirali pravu sliku osobe.

"Jednim delom, ta potreba da zabeležimo savršen prikaz samih sebe, inspiriše beskrajno pravljenje brižljivo aranžiranih selfija. I tu su naša očekivanja u neskladu sa stvarnošću. Većina nas smatra da optimalno izgleda kad sama napravi selfi, rezultati istraživanja kažu da posmatrači ocenjuju isu osobu kao atraktivniju, pristupačniju, manje narcisoidnu, ako joj je fotografiju snimio neko drugi", objasnio je za Vice dr Džeret.

Međutim, dobra strana grupnog fotografisanja je i takozvani "efekat mažoretkinja". U pitanju je dokazan fenomen, pri kom ocenjujemo lica kao privlačnija kada su deo grupe nego kada su izolovana. Ako sami pogledate sliku na kojoj ste sa prijateljicama ili prijateljima, verovatno ćete se fokusirati samo na sebe i analizirati svaku sitnu manu, dok vas drugi koji tu sliku vide onlajn, posmatraju kao grupu, pa procenjuju prosečnu privlačnost umesto individualne.

Sa druge strane, ima i onih kojima je izuzetno bitna sigurnost na internetu, te izbegavaju tagovanje, kao i označavanje lokacije.

Još jedan razlog je što nekad mislimo da izgledamo atraktivnije nego što je to zaista slučaj. U jednoj studiji, tražili su od ljudi da identifikuju sebe. Nisu im pokazali samo svoje prave slike, već su im pokazali i fotografije na kojima je manipulisano kako bi izgledale manje ili više atraktivno.

Dogodilo se to što su ljudi neprestano birali atraktivno izmanipuliranu fotografiju sebe, dok su drugi birali fotografije ljudi tačno kako izgledaju.

"Iz čega proizilazi da bi naša pristrasnost prema samopoboljšanju, mogla biti još jedan razlog zašto ne volimo svoje slike. Baš iz razloga što sebe doživljavamo privlačnijima nego što zapravo jesmo, dolazi do toga da nas stvarnost našeg istinskog izgleda razočarava", ističe profesionalni fotograf Edit Lih.

Naravno, postoje ljudi koji obožavaju da se fotografišu. Neki su od toga napravili biznis. Ipak, bitno je da zapamtite da se iza tog jednog snimka, uglavnom krije desetine pokušaja, a nekad i stotine. Pogotovo kada ste influenser, o čemu su čak mnogi i pričali javno upravo na tu temu.

Zato, opustite se i ne pridajte značaju toliko da li je baš sve "savršeno". I zapamtite – bitan je trenutak.