"ALAMAZAN KITCHEN" Toliko dobro kuvaju, da miris i ukus prenose preko Youtube i jasno nam je zašto ih MILIONI OBOŽAVAJU

Dok ovo nisam video, nisam znao da miris i ukus mogu da se prenesu preko Jutjuba.

Iako zvuči kao prva sekvenca napetog horor-trilera, ovo bi, otprilike, bio sinopsis za uvodnu scenu jednog sasvim običnog video-recepta kakve na nedeljnom nivou objavljuje dvojac „Almazan Kitchen“, čiji kanal na Jutjubu ima potpuno neverovatnih 3,5 miliona pratilaca. Oni kuvaju u prirodi, u šumi, u napuštenoj fabrici, na planini, pored reke... Gde god bi normalan čovek video avanturu, oni vide kuhinju. Uostalom, zar priprema hrane nije avantura?

Svoje poduhvate snimaju najboljom mogućom opremom, a to radi mlađi deo dvojca – Aleksandar Almažan. Boban kuva. On je onaj s kapuljačom koji seče onim velikim nožem.

Jutjub karijere su bleštave, raskošne i kratko traju. Milion pratilaca je magična barijera od koje se većina zvezda odbija kao od nevidljivog zida. Međutim, Boban i Aleksandar, koji su inače stric i bratanac, proleteli su kroz ovu barijeru munjevitom brzinom. I još uvek se ne zaustavljaju. Aleksandar je, i pored napetog posla vladavine Jutjubom, u top formi, vedar, miran i prijatan.

Kad smo se poslednji put videli, imali ste 1.3M pratilaca na YT, sad ste na 3.5M, šta se to desilo?

Nastavili smo da radimo ono što volimo, unapredili tehniku – kamere, objektive i slično – kao i tehniku kuvanja i tehniku snimanja, pa je kanal sam polako napredovao. Osim toga nismo radili ništa.

Kvalitet i količina sadržaja ne opadaju, naprotiv, kako ste uspeli da „prezupčite“ kreativne krize i deficite ideja? Mislim, ljudi se na dnevnom nivou pitaju šta da kuvaju, a vi stalno smišljate nešto novo...

Nikada nismo imali problem da smislimo nešto novo. Ipak, da bi se održala gledanost, bitno je pratiti trendove food-videa, pa se trudimo da uvek smislimo nešto svoje, a da se uklopi u taj trend, jer ne volimo da kopiramo tuđe ideje. Postoji više načina za to, na primer, dodavanje receptima „primitive“ nota. Ponekad iskoristimo varijacije jako uspešnih starih recepata, kao što je bio slučaj sa „Whole Fried Chicken 2“, koji ćemo objaviti za par meseci. Tu se može videti koliko je napredovala sva tehnika.

Na početku ste imali nekoliko omiljenih lokacija za snimanje, a onda se ta mapa znatno proširila; koja mesta su bila poseban mamac za tvoju kameru?

Jedno od omiljenih mesta je, za mene lično, a i za gledaoce, Bokijeva otvorena kuhinja na severu Srbije. Tamo smo uradili mnogo uspešnih filmova. Što se tiče prirode, neke nove lokacije su u okolini Zabrege i Juhora, Rtnja. Menjamo lokacije u zavisnosti od sezone i želja.

Snimali ste u nekoliko navrata u staroj, napuštenoj fabrici, šta su tamo bili najveći izazovi?

Najveći izazov je bio da napuštenu fabriku prikažemo kao outdoor kuhinju sa toplom domaćom atmosferom. Smatramo da smo uspeli u tome jer je tamo snimljeno više filmova koji su se baš dopali publici. Uz izazove su išle i neke nove mogućnosti, kao, na primer, stara kolica za tekstil, koja smo pretvorili u pokretni kuhinjski sto. Među omiljenim zanimacijama nam je bilo snimanje kako se Boki vozi na tim kolicima. Koristili smo ih čak i kao dolly za kameru – to je tek bilo zabavno. Imamo i indoor kuvanje tamo, u velikom hangaru. Nije baš uspešno – morali smo da snimamo, a bila je sezona kiša, pa smo se snalazili.

Jesi li gladan dok snimaš?

Odlično pitanje! Uvek! Ali, zbog treninga i dijeta na snimanju – i van snimanja, nažalost – pretežno i dalje konzumiram pirinčane galete i pileći file (sveže grilovani, ako mi se posreći da imamo malo više vremena). Srećom, usredsredim se na proces snimanja, jer i dalje snimamo sve iz prvog pokušaja. O hrani počnem da mislim tek kad ugasim REC.

Koje je tvoje, a koje Bobanovo obrazovanje?

Boki je restauracija i konzervacija umetnina, a drugi faks mu je pedagogija. Ja sam filolog slavista, dao sam sve ispite, ali nemam diplomu jer treba da održim jedan čas u školi – već šest godina, a ne pada mi na pamet.

Kad čovek gleda vaše kuvanje, rekao bi da je nož koji koristite posebno inspirativan, šta je kod njega posebno?

U početku, nož je bio nešto potpuno novo samo zbog svog oblika. Spojili smo sve varijante chefs knives iz raznih kultura u jednu univerzalnu alatku. Nedavno je taj oblik uspešno patentiran u celom svetu, kao i Almazan Kitchen robna marka. Otkad nož postoji, počeli smo sa konstantnim unapređivanjem karakteristika i mislim da smo sad stigli do savršenstva. A proizveden je u Srbiji 100%. Ručno je kovan od karbonskog čelika od približno 50 rokvela, a i ručka je od drveta iz naše zemlje.

Kad čovek ima 3.5M pratilaca na Jutjubu, šta sebi postavlja kao dalje ciljeve?

Pa 10M, jer tada dobijamo diamond badge od Jutjuba. Naravno, od pleksiglasa je, ne daje YT dijamante xexe.