Modna industrija prožeta je pričama o velikom egu, velikom novcu i velikim problemima, a u tim uzburkanim vodama već 70 godina uspešno plovi italijanski brend Max Mara, poznat ne po bombastičnim pričama, nego po predanosti izradi odevnih predmeta koji ne prkose toliko trendovima koliko ih pristojno ignorišu.
Za njegovim kreativnim kormilom stoji čovek koji kaže da jako dobro poznaje ženu za koju dizajnira, što i ne treba čuditi jer je na toj poziciji gotovo polovinu svog života i gotovo polovinu života brenda, ali ipak čudi to da se o njemu zapravo malo govori.
Kad je davne 1951. godine Ačile Maramoti pokrenuo brend Max Mara, ideja mu nije bila da u prvi plan gura neko veliko dizajnersko ime, a toga se italijanska modna kuća drži i nakon 70 godina.
U priču se savršeno uklopio dizajner Ian Grifits, Britanac i bivši panker koji je u svetu mode završio bežeći od vojske i rata, a već gotovo 35 godina radni dan provodi tragajući za "Max Mara ženom" u modnoj kući u kojoj je završio neobičnom igrom sudbine.
Bivši panker i klinac iz kluba stoji iza kultnog brenda
Ako ste se ikad pitali koje dizajnersko ime stoji iza brenda Max Mara, verovatno vam ni u najluđim idejama na pamet nije padao bivši panker i, kako se sam naziva, 'klinac iz kluba'.
Studije arhitekture, priznaje Grifits, napustio je jer je u Mančesteru bilo previše zabave. Živeo je savršeno srećan od sitne naknade za nezaposlene, sam krojio svoju odeću i besplatno ulazio u sve klubove.
Vest da premijerka Margaret Dedčer razmišlja o regrutaciji nezaposlenih za Falklandski rat podstakao ga je na razmišljanje kako je možda bolje preduzeti nešto po tom pitanju, pa je završio studije mode.
Srećom, legendarni dizajner Ouzi Klark počeo je da predaje modu u periodu kada je Grifits stigao na fakultet Mančester Poli. "Naučio sam neverovatno mnogo. Naterao me je da razmišljam o odjeći u odnosu na ljude koji će je nositi", rekao je za The Guradian Grifits.
Školovanje je nastavio na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu, radeći usput honorarno u dizajnerskoj radnji Browns, na novom odelu Alaïa, na kojem se susreo s dizajnerskom modom.
Prvi počeci
Luiđi Maramoti, sin osnivača brenda Ačilea, zamolio ga je da dođe u Italiju na sastanak. Tada 25-godišnjem Grifitsu dao je ponudu za ceo život, jer u toj modnoj kući to je praksa s gotovo svim radnicima. "Sa svojim pomoćnikom, svojom desnom rukom, radim 28 godina i to je sasvim normalno za našu firmu", rekao je pre tri godine dizajner.
"Imam najkraći CV na svetu", smejući se kaže Grifits za Financial Review. Nije se plašio preseljenja u Italiju odmah nakon diplome jer je osećao veliku sklonost prema firmi.
"Možda to zvuči čudno kad pogledate moju biografiju i moju pank prošlost, buntovničku istoriju. Verovatno razmišljate o tome zašto je ovaj dečak bio spreman za kompaniju čije se vrednosti čine tako radikalno drugačijima od njegovih. Činjenica je da Max Maru nikad nisam gledao kao dobavljača luksuza. O luksuzu sam razmišljao kao o proizvodima koji su skupi i nepotrebni. Max Mara je nužnost, to je oprema kojom se žene mogu oklopiti i zauzeti svoje mesto u svetu", kaže Grifits.
Teško se oteti utisku da kaput od 200.000 dinara možda nije maloprodajni artikl od životne važnosti, ali Grifitsova poenta je u tome da se tihi radikalizam Max Mare lepo ukrstio s njegovim vlastitim.
Italija i Engleska - savršen spoj za modni uspeh
Dane u toj fazi života Grifits je provodio iščekujući noć, slučajući s prijateljima Ultravox i Dejvida Bouvija, oblačeći se u ono što bi našao u trgovinama sa polovnom odećom i uopšteno se držeći podalje od mainstream kulture. Bio je to, kaže, pravi poligon za Max Maru.
"Seže to još od majke našeg osnivača. Sve se vrtelo oko toga kako žene mogu izvući najviše za sebe i svoju porodicu iz onoga što im je dostupno. Nije imala političku platformu, ali nije se bunila. Iskoristila je sve što je imala", kaže Grifits, aludirajući na Giuliju Maramoti, majku osnivača Max Mare Ačilea, koja je vodila školu šivenja kako bi podstakla mlade žene da zarađuju novac.
"Max Mara žena" nikad ne ide na demonstracije, kaže Grifits, opisujući je više kao ženstvenu feministkinju. I sam priznaje da malo čudno zvuči to da muškarac na poziciji autoriteta unutar firme govori o osnaživanju žena, ali kaže da, iako je biološki muškarac, to ne znači da ne može biti i feminista.
Grifits je pokazao to nebrojeno puta, a jedan od očitijih primera toga je kolekcija iz 2015. godine, koju je stvorio oko ideje u kojoj je ponovo promislio Merilin Monro, ovoga puta ne kao seks-simbol, nego kao intelektualku, kao i kad je 2017. godine na modnu pistu u Milanu prvi poslao manekenku Halimu Aden u hidžabu.
Razgovarajući o planovima za angažman ove manekenke, predsednik i vlasnik Max Mare Luiđi Maramoti rekao mu je da je sve u redu, samo da se nada da neće time privući previše pažnje.
"Naravno da je to privuklo pažnju, ali gospodin Maramoti je bio oduševljen jer su reakcije bile potpuno pozitivne", kaže Grifits.
Predavao je i na fakultetu
Grifits je 10 godina bio mentor modne škole na Fakultetu Kingston, a predavao je i na Royal Collegeu Of Art u Londonu, na kojem se i sam školovao.